PISCI

VOJISLAV DESPOTOV

Poput svojih junaka, kako iz prevedenih tako i napisanih knjiga, i sam Voja se u svakom momentu ponašao kao borac protiv svakog oblika primitivizma, ili kako se to stručno kaže – „odbijanja da se robuje ma kom autoritetu tradicije i forme“.

O DVE VRSTE EVROPSKOG ĐUBRETA

Noć je kao stvorena za nespavanje.

Za iznošenja đubreta, pre svega, u svesnoj nesanici. Ove godine, u mojoj miloj mesnoj zajednici, opsednutoj stahanovskim rekordima čistoće, tri puta su menjali dekret o iznošenju đubreta. Zimus su idiotski vladale sive metalne kante. Rano proleće donelo je mogućnost kombinovanja kanti sa bilo kakvim plastičnim kesama. Jedna topla letnja noć prevratno je zamenila prethodni model duguljastim crnim kesama. A sinoć, baš kad sam se vratio iz Nemačke i Lihtenšajna, na junk-scenu stupio je ing. Kontejner.

Formalne inovcije ne mogu, na žalost, preko noći da izmene sadržaj i smisao đubrišta.  U Nemačkoj, gde noć takođe pada svake večeri, đubre se iznosi tačno na 24 sata, pre svega zato što privredno čudo poznog kapitalizma podrazumeva višesmislenost velikog đubreta, njegovu nesebičnu proizvodnju i potrošnju. Utorkom uveče, kada se po tradiciji, izbacuje najkvalitetnije đubre u ovom veku, na posao ispunjavanja obaveze da pripadaju relativno siromašnom narodu koji kroz polovno obilje nalazi polovnu sreću krenu, tragom luksuznih otpadaka, a mnogi Jugosloveni koji su tamo privremeno i stalno, što i nama priželjkuju. Danju okruženi strahovito luksuznom tehnologijom, svesni da će čitava Evropa biti plastificirana, antisepticirana i dezodorirana, i najviše obuzeti raznim sitnim zezalicama na struju i baterije, oni zajedno sa Turcima, stupaju u malih petsto godina i prirodno sopstvenoj ideji da su prirodan i prirodno nerazvijeni narod pa uz dansko pivo i balkansku kafu, spravljenu od francuske kisele vode, čeznu za nemaštinom svog zavičajnog sistema lepote, ispunjenog raznim ovčijim i kravljim sirevima.

Oni čekaju noć da bi kroz pravilno moralno-zavičajno ponašanje prema đubretu pokazali kako su junk-art i umetnost uopšte gola fantazija u plastificiranoj Evropi gde život više nije primitivan i lep.  Dušan je gastarbajter-profesionalac, slikar-amater a noću, utorkom, radi kao mali princ severno-rajnsko-vesfalskog đubreta.

Pustimo ga da najpre popije nekoliko hladnih piva. Pije. Još pije. Kad je pristojno opijanjen kao i svakog utornika uveče. Jer on želi da kroz alkoholom suženu svest opaža samo odabrani mračni predmet svojih svetlih želja – suvisli otpadak države obilja – izaći će sa baterijskom lampom i dokazivati kako je teza novoromantičnih mislilaca o smrti umetnosti i smrti čoveka održiva uslovno – tek uz smrt đubreta. Njegov stan krcat je dokazima živog i zdravog humanizma, polovnim foteljama i televizorima, zidnim časovnicima, svećnjacima i egzotičnim praznim flašama, kao i ostalim mehaničko-ručnim zezalicama koje odlično služe samim tim što jesu stvari.

            Polovne stvari su trajne, trajnije, kao čajna kobasica.

Sad ćemo ga malo pustiti napolje.

Dušan obuva malo tehničko čudo, takođe nađeno na ulici, klompe koje ne kloparaju, uzima odabran alat i kreće u novu ponoć; već na početku njegove strme ulice blista mirisni registar odbačene polusreće. Svi kućni ulazi zatrpani su stvarima, izbačenim u tradicionalnoj jednosmernoj komunikaciji sa principom radoznale bede. Ono što ne odnesu majstori polovnjačke svesti pokupiće rano izjutra žuti kamioni ali to će garantovano, biti samo ostaci neupotrebljivog reizma.

I mene je pozvao da njušim.

Više o  univerzalnom umetniku i njegovim radovima

možete vidjeti ovdje..

FILTER JUGOSLAVIJA

Krajnje depriminiran kroz dim crni gacam, pluća

mi čereči

TBC bol, postadoh prava auto-destruktivna uštva!

Pre no što   poližem dispanzerski  hol,       padajuć

u kandže

Srpskog lekarskog društva,      poslednji pikavac u

park gradski

bacim!  Pratim ga   kako se,  zažaren u  letu,    kao

otrov

spušta na engleske travke!      Ne!    Bez        filtera

“Drinu“ bacih, eto,

u već ranjenu životnu sredinu! Ja popuših, mama,

zadnju cigaretu! Za ekologiju od danas ne  hajem!

Živeću bolje  bez  luksuzne    stavke,   za   katran  i

smolu

kapital da dajem! Ostaviću hitno taj smrtni užitak

što skup je, kažu, čak i u Virdžiniji,

gde mnogo deblji  je mesečni dobitak a duvan

marlborov

sto    posto   finiji!  Pustiću  travu   opštinsku   da

raste,

neću je ništiti uludo, čuvar joj biti jedino pseudo!

Nek mi usne budu dve maligne kraste,

nek stvrdne mi pluća smola gusta:   patiću      kao

vajmarska Lota,

kupiću akcije malog tabak-trusta, pušiću u sebi

do kraja života! Tiho umiranje meni, of course,

prija,

živela filter jugoslavija!

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: