Miroslav Antić

Ako odeš…

Miroslav Antić

(14.mart 1932.-26.jun 1986.)

 

 Ako odeš,
široko sivo stopalo gradskog neba zgaziće moju tršavu
glavu i razliti pločnicima.
Razbiću čelo o bandere
i sva ću
pluća izjecati i izjaukati.
Pokidaću košulju i kožu sa grudi
noktima koji su sada crni i zapušteni kao lišće koje po
ivicama polako počinje da truli.
Jer sve na tebe liči.
Ukus tvoje krvi prodavaće dečaci,
sa kupinama, pred mrak, po uglovima ovih ulica.
Razlivenu toplinu tvoje postelje
vezaće u čvorove sestre u bolnici.
Dezinfikovaće smisao tvoga osmeha na čaši iz koje si pila
lekove. Obrisaće novinama reči koje si mi govorila kroz
prozorsko staklo.
 I sve će svesti na brutalno.
Ako odeš, ponećeš mene,
a sebe ćeš ostaviti u oblicima moga sna i jave,
koje će sažaljevati ili nepoznavati ljudi u prolazu.
Sve ću kuće ocrniti katranom
i tući one koji ne umeju da nariču kad se spomene tvoje ime.
Jer laž su priče o ponovnom susretu, laž
sve uspomene i posete rodbine nedeljom popodne.
Nikad se više nećemo naći.
Ostaću sam pod svrdlom svetiljke sa tavanice
iz koje će mi se stvarnost godina uvrteti u potiljak.
I sve lepo će s tobom umreti.
 

Zavičaj

             Zašto me stalno uvlače na taj zavičajni krevet? Da li se to još zove Prokrustova postelja?           
I to rade svi, redom.   Kad im treba uži krug, onda sam iz Mokrina, naš čovek.
            Kad gledamo takozvane regije, onda sam obavezno Banaćanin.
            Kad jednoj pokrajini treba himna, onda me časom proglase
autentičnim i takoreći prvorođenim Vojvođaninom.
            Kad sam u Bernu ili Budimpešti, na prijemima u našim
ambasadama, ili u klubovima naših radnika u Austriji ili Švedskoj,
nema sumnje da sam jugoslovenski pesnik.
            Zavičaji su zavidni na moj sopstveni zavičaj, koji nije moguće
pronaći ni u jednom udžbeniku iz geografije.
            Nisam ja ni Homer, ni Pero Zubac da imam zavičaja koliko
hoćeš. Ali, što bi rekla Gordana Divjak — Arok, možda sam
po ćudi, ovako prek i nezgodan, ipak Sremac.
            A zna se: Kad su Sremci krenuli, snove su pokrenuli.
            Nemoj još i ti da mi nudiš zavičaj kao otok za brodolomnike.
 

Arsen Dedić: Telegram

 

Sve češće okrećem 96
Odlaze najbolji
protiv svih pravila
Molim vas – jedan brzojav
Vaš broj?
413 – 606
Tko prima?
Odlaze sami maheri
najbolji u prednatjecanju
A naši gadovi?
Odlično – hvala na pitanju
Sadržaj?
Odlazi naša šank linija
naša prva petorka
izgubila je nerve
sad nadire rulja
s klupe za rezerve
Arkade ili vijenac?
Odlaze Duško i Mika
u svoje sveto polje
A naši gadovi?
Hvala – nikad bolje
Dok se još isplati
odlazi mudra bratija
Tko predaje druže?
Arsen Gabi i Matija 

Мирослав Антиќ: Балада

 (Prevod na makedonski: STANKO PAVLESKI)

Од сите девојки потивка беше,
збркана, сама, незабележлива, бледа.
Еј, повисока да пораснеше барем,
барем повисока за половина педа?
 
Една ноќ тропотеше дождот
така силно како чуварите на редот…
Еј, повисока да пораснеше барем,
барем повисока за половина педа.
 
Оти кога на дрвото крај вратата
се обеси еднаш на осамнување седа,
помеѓу босите нозе и калта
растојанието би само – пола педа.
 
Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: