Sećanja…

…ili da se ne zaboravi.. 

salko repak

  

          Postoje glumci koji ostaju u sećanjima gledalaca po svega nekoliko uloga, ali se te njihove uloge pamte kao nešto najlepše što su gledaoci u pozorištu videli.

            Salko Repak se pojavio kasno na beogradskoj pozornici. Došao je u vreme kad se formiralo Jugoslovensko dramsko pozorište, ali nekoliko njegovih epizodnih uloga ostale su nezapažene pored čitavih niza drugih velikih rola ostalih majstora. Izgledalo je da stil ovog pozorišta ne odgovara mnogo ovome glumcu. I on je ubrzo promenio kuću, otišao je u Beogradsko dramsko koje je u to vreme bilo na pragu svoga zlatnog doba, o kome i danas govore Beograđani koji se tog vremena sećaju kao o najlepšem vremenu za koje beogradsko pozorište zna posle drugog svetskog rata.

            U to vreme za većinu pozorišnih posetilaca ići u pozorište, značilo je ići u Beogradsko dramsko pozorište, jer su ostala pozorišta nekom čudnom igrom slučaja baš onda kad je Beogradsko dramsko doživljavalo svoj procvat preživljavala duboke krize; naročito Narodno, u koje će nešto kasnije Salko Repak preći i u njemu završiti svoju karijeru jednom od najblistavijih uloga koja se posle rata videla na beogradskim pozornicama.

U to vreme Beogradsko dramsko pozorište imalo je mnogo mladih glumaca koji su i danas možda prva imena beogradskog dramskog pozorišta.  Ali starijih glumaca, glumaca sa iskustvom, bilo je malo. Salko Repak, koji je ceo svoj život proveo u menjanju pozorišta, koji je navikao i na veliku pozornicu Hrvatskog narodnog kazališta, i improvizovanu scenu u nekom bosanskom ili dalmatinskom selu u Kazalištu narodnog oslobođenja, baš sa tom vrstom raznovrsnih iskustava postao je dragoceni član ovog mladog kolektiva. Jedno vreme bio je njegov upravnik, ogledao se kao reditelj, igrao kao glumac.

Iako su mnogi gledaoci Repaka i ranije znali za njih je ova uloga u Pristlijevom komadu “Inspektor je došao“ bila veliki događaj. To veče Repak je stalno bio na sceni, vodio istragu povodom jednog komplikovanog slučaja, tom istragom golico radoznalost gledalaca i uzbuđivao savesti ljudi na sceni. Takve uloge glumci obično ne vole, jer je u svakom od njih pomalo prisutan strah da dugo prisustvo na sceni gledaoca čini pomalo ravnodušnim prema glumcu, koji ulaže najveće napore da bude zanimljiv. Pogotovu ako je uvek u prvom planu, ako stalno govori, ako izgleda da se svim ostalim na neki način nameće i da je on te večeri glavni. A uloga Inspektora bila je baš takva uloga. Bilo je potrebno mnogo napora da se ta uloga napravi dobro i još više da se učini zanimljiva gledaocima. I šta se dogodilo? Repak je te večeri bio junak dana! Iako je igrao sa glumcima nesumnjive darovitosti i bogatog iskustva, on je dominiro scenom. Sve ono što se znalo za Salka Repaka ali što beogradski gledaoci sve do te večeri nisu imali prilike i da vide, odjednom se obelodanilo i Repak je od glumca o kome se dobro govori postao glumac koji potvrđuje – sve ono što se o njemu nekoliko godina pričalo, a što gledaoci nisu imali prilike da vide.

U dramatizaciji i novoj postavci “Zone Zamfirove“ Repak je igrao Hadži Zanfira. O toj dramatizaciji i toj predstavi, postojala su različita mišljenja. Kritika je sve to zajedno, uglavnom odbacila kao nuku vrstu scenskog primitivizma a publika čvrsto prigrlila kao dragu predstavu koja je išla i punila kuću nekoliko sezona. Ali i kod kritike i kod publike Repak je dobro prošao. U jednom trenutku on je odbacio neke šablone i zbog toga pomalo odudarao od opšteg stila. Malo su otišli u drugi plan i Zona i Mane i Manulić a bio na neki način glavni baš taj Hadži Zamfir kome je Repak umeo da da neku unutrašnju ljudsku boju i da od njega stvori tragičnu ličnost.

Patrijahalni despot u Repakovoj interpretaciji postajao je slomljen čovek, tragična ličnost kojoj je kćerka, koju je od svega na svetu voleo, nanela bol. U trenutku kada stari hadžija dolazi da pregovara sa Manetom, kada obilazi oko teme i kada ga Mane muči jer neće da mu kaže da hoće da se oženi Zonom, Repak je delovao kao poražen i slomljen čovek kome se jednim nemilim događajem srušen ceo svet. Ako se zna da je pre toga u razgovoru sa tetka Dokom prezrivo gledao na mehadžijsku fukaru i da je za njega taj Mane bio jedno obično “kuče u čakšire“ onda je gledalac mogao da otkrije koliki je bio njegov poraz i koliko je dubok bio njegov bol.

A u završnoj sceni svadbe samo jednom malom pomalo tužnom grimasom, više grčem oko usta nego grimasom, Repak je opet odavao čoveka koga je zadesila velika tragedija. Jeste, on se veseli, on je na sve to pristao, ali s njim je posle te svadbe gotovo, to je udarac koji teško da će moći ikada da zaboravi, a možda neće moći ni da preživi. U trenutku kada stari Hadži Zamfir povede kolo, njegovo lice je lice čoveka koji prisustvuje sopstvenoj sahrani. A to je postignuto samo jednim tužnim osmehom koji se skamenio na njegovompotpuno mirnom i do mira ukočenom licu.

 Šta je sve to što je sobom donosio izlazeći na scenu Salko Repak. On je, pre svega, uvek na sceni igrao ili ličnosti koje same sobom nisu mnogo simpatične ili ličnosti koje su učesnicima drame nesimpatične. Tim, dakle, nesimpatičnim ličnostima on je davao i jedno unutrašnje ljudsko objašnjenje i blagodareći toj ljudskosti uspevao da od njih stvori žive ljude. Čovek koji je nesimpatičan u Repakovoj interpretaciji nije bio nesimpatična ličnost zbog toga što je zao nego zato što je nesposoban da greši u odnosu na svoje principe, vaspitanje koje je dobio, svet u kome se formirao. Idući tom linijom Repak je stvarao više tragične nego neumoljive despote i pomagao gledaocima da do kraja sagledaju tu tragiku. Umesto otpora i mržnje on je kod gledalaca izazivao razumevanje i sažaljenje. Činio ih je boljim i humanijim. Zato je i bio veliki glumac.

 P. PROTIĆ

11.april/travanj 1967. godine

ceo tekst možete proćitat ako  kliknite na glumac Salko Repak       

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: