Osvrti…

sve je rock and roll

 Iz dnevnika jednog D.J. – I deo

rockgitar

…vlažni dani prolaze tako što sam sam vlažan po prostorima u kom se odlično prostiru krpe magle koju smestio sam negde na ekrane prošlih jeseni kad bejah raspoređen bojama zakucanim čašama produkcije vinske tako da ne stigoh do dna jer su tamo nalazile se ptice koje me nosile u visine gde padoh zaboravljen sam sam unakažen toplotom pesama koje niko niko niko nije pamtio znao recitovao lišću sakupljenom u kesice dobrovoljnih davalaca neba oblaka koji teku krvotokom venskim sistemom asfalta mleka ulica koje ostaju uzidane u misao koju nosih godinama gde obilnom upotrebom boja navedenih iz čaša zaboravih pa se pitam pa sam se pitao kuda putovati kad nikad se nikud ne stigne zbog priče koja zacementirana u mojoj šaci pežorativnih pogleda okoline usana nozdrva travnjaka koraka prolaziše dok ne osetih dah jutra koji mene drmao je da uđe duboko misao o vremenu vremenu što spušta se po mojim kožnim putevima rose da bih osmislio trajanje bez iščašenih pozicija osoba kojih ne trebam toliko dugo dok sve to ne zaustavim da bih pobedio svaku reč reč reč koju svi jednostavno uzdižu u kutak da nam govori da to je ono što treba da čuvam jer to je ono što vredi i i i ništa drugo nije vredno pažnje osim tog treba ispisati treba uleteti u stroj detaljno zabeležiti sve što u glavi jeste svo postojanje naslova tih naslova doneće na trenutak mir idem redom redom od naslova do naslova neka ih ima neka ih bude počinjem slušajte kako to izgleda kako to zvuči počeo bih krenuo bih s na drumu za haos kroz svemirska priča dalje moja je sjaj u očima gde negde daleko ima pesma srećne noći pa zemlja svetlosti koja donosi put ka suncu i promenućemo svet jer je vreme za nas da bi bilo dalje nulti čas i tražim put i želim i dugo lutanje kroz noć pa sećanje pa kiselina pa granica pa nešto strašno pa vatra pa sami bez suza pa neću ti dati pa zakon ulice i na kraju bilo mi je bolje da bih nastavio dalje dalje dalje dalje s divlje jagode kroz put za istok pa imam bezglave ja ha horde i slika sonata jedna žena glas sa obale boja da devojčice mala i lipa mala pa miris tata ko i mama spo da bih rekao neko spava pored mene pa moja bol i magična ruka te kuda ideš svete moj ako jednom budeš sama pa korača etida blues prvo svetlo u kući broj četiri da bih dalje govorio čovek sa belom zastavom i pogledaj u nebo te čovek i pas da da da moja generacija nastavljam dalje salink

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: