Podsjećanje

voja91[1]VOJISLAV DESPOTOV

03.11.1950-19.01.2000.

Na današnji dan rođen je veliki Vojislav…

sa jednim člankom iz novosadskih Nezavisnih

godina 1993.18.juni
obeležavam ovaj datum:

 “Maklaun kao Lenjinov šegrt“:

“Televizija produžava tamo gde novine ne staju. Nas deset miliona mrtvih maklauna još uvek gledamo plavičastu svetlost iz Julijine SPSobice. Pratimo program. Takav je program. Lagano najavljuju mogućnost vaskrsavanja Lenjina. Zapravo, treniraju nas za povratak u budućnost u kojoj će crvena armija pojesti nas i našu decu, jer boljševička imperija koja non-stop uzvraća udarac po pravilima i treba stalno da jede decu.    Direktno prenose smenjivanje predsednika republike od strane šačice geliptera a za odbranu od pogrešno shvaćenog prenosa upotrebljavaju policijske snage u masovnom broju-jer je i inače policija u Srbiji jedna masovna metereološka pojava.           Besni ratnik krajiškog podzemlja, onaj što je časno i domoljubno ubijao neprjatelja, hrabro i skroz, n i j e ošamario opozicionog poslanika, zaključuje Skupština pa time daje do znanja da ni policija nema dokaza o šamaru od kojeg se poslanik onesvestio. Pre nego što krenu u teror koji je, po njihovim merilima, prirodan jer su oni zaslužni ratnici, Ti ratnici će isprobavati policijsku i političku zaštitu na manje okrutnim iživljavanjima.       Sve to, naravno, ima veze sa medijskim forsiranjem kulturnih zbivanja u Srba.

DOMET VALJEVSKIH AMATERA  

Redovno nas obaveštavaju o kulturnim događajima, po hijerarhiji važnosti onoga što oni smatraju pozitivnim fenomenima. Na primer: Sterijino pozorje bilo je u prvom danu televizijski obrađeno kao mala živahna informacija od dva-tri reda bez slike ali je domet valjevskih amatera pretočen u prvoklasan komentatorski prilog. I knjige koje se izdaju + promovišu zauzimaju propagandno mesto po značajki. Najednom je knjiga tako mnogo, užasno mnogo. Štampa je skupa, kupovina minimizirina, naplativost prodatih primeraka mizerna – ali, mačka sa devet života tržište poplavljeno je somnabulnim naslovima iz pernatih radionica nepoznatih majstora. Gledao sam strašan blok u jutarnjem TV pranju mozga: posvetili su pet minuta jednom pesniku koji lije krokodilsko-gimnazijske suze nad svojom dragom (koja ga, po svemu sudeći, nikada nije ni volela a napustila ga je zato što je očajan stihoklepac). I novine i TV svakodnevno i naporno, javljaju o izlasku ove ili one knjige, naročito o  v r e m e n u  i    m e s t u promocije – to je u celom fenomenu najvažnije – i anonimnim akterima kulturnog knjiškog događaja. Pisci su sasvim nepoznati književnoj javnosti ali to nije važno. Mi znamo da je izdavaštvo bankrotiziralo ali znaju i oni, instant-pisci. Anonimni su izašli na glavnu scenu jer izdavači nemaju para za svoje projekte. Zato, umesto svojih projekata, projektuju tuđe projekte, onih koji su dočekali svojih pet milona minuta da, napokon, odštampaju svoje polupismeno čedo, čudo od diletantizma i sudbinskog udaraca stilizovani krik.

 TEROR NARODNJAKA I ŠVERC-LITERATURE   

Oni u kriminalnom mutnilu privatnih bogataša pronalaze finansije za svoje knjige sa koricama u boji. Daklem nalaze finansije. Oni j e s u finansije. Kriminalci koji su se juče obogatili danas sponzoriraju knjige amatera, ratnih autora, malih privrednika čija je (nekad tajna) ljubav književnost i samo književnost lepa.    

U kalendaru beogradskih kulturnih događaja tokom sedmice u “Borbi“ pronalazim desetak promocija sasvim nepoznatih autora i još nepoznatijih izdavača. Frenkvencija naslova je veća nego kad smo bili živi. Televizija obaveštava o njima kao o prvorazrednim senzacijama. Ta snalažljivost u vremenu, to provlačenje kroz iglene uši opšte depresije i bede danas je sasvim na vlasti. U nekadašnje prostore visokih estetskih kriterijuma uvukli su se kulturnjački profiteri, lovci u mutnoj marici, članovi kaste koja, uz tehničku vlast nad institucijama, osvaja svojim ološom i  v l a s t  n a d  k r i t e r i j u m i m a, poraznim kriterijumima koji će trajati dok traju ali će ostaviti katastrofalne posledice – dominiraće kao važeći standard, prostor između donjeg i gornjeg praga estetskih svojstava. Možda polupismeni narod nije ni zaslužio bolje.

            Uz teror narodnjaka, o kojima se proizvode i lansiraju oficijelni medijski mitovi, instant-pisci šverc.literature zauzeli su mesto svoje samrtne čežnje.       Zašto je, dakle, bila u početku reč o agresivnim ratnim herojima i policiji?

            Jasno: isključivo policajci i heroj-ubice čitaju te nove knjige koje danas dominiraju medijima i policama. U tim knjigama novokomponovane su nove niske strasti, kič-politika ljubavi na raskoraku između sela, grada i danteovskog pakla, sankcije koje nam ništa ne mogu, svetlo čelo napaćene Bosne, emigrirana Lika, Kordun i Banija, nekakva stara majka, ognjište… lepota uniforme … depresivni optimizam…solipsizam—život…smrt..mnogo sperme u kontekstu..nebo…nebo

…ako volite Voju i njegove pesme kliknite ovdje...

u zlatu svog siromaštva, kako libero počinje jednu svoju pesmu, imao sam čast družiti se sa piscima zastupljenim na ovom blogu. U tim “sunčanim’ devedesetim, imao sam specijalan zadatak da iskopam preko poznanika cigarete za Voju. i to ne bilo kakve, jer je Voja bio mnogo strastven konzument cigareta i obožavao je drinu nišku brez…

drina02

obožavao je kamel i laki bez filtera, te sam mu nalazio te male, čarobne kutijice sa zanosnim sadržajem…

pa tako, dok danas u ovom svetu kvalitetnog duvana i dima, šteta je velika što Voja nije s nama da zavijamo na mesečini…

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: