Archive by Author | slikemogSFRJdetinjstva

Jubilej….

rex2

Pošto mi se desio jubilej

od 250.000 poseta Blogu

ide standardna pesma

prva nagrada publike u Zaječaru 1980.

rexxxxx

PESMA ZA DANAS IX

Na drumu za haos

Sve je samo deo
jednog kretanja
želja da svemir
ostane u nama

Da ulica i dalje
putuje kroz mozak
jer život je samo
drum za haos

Ono se otvara
pod pokretom ruke
prozor u vreme
pred mojom misli

Želja je moći
i znati da možeš
sve je negde dole
na drumu za haos

Zanimljivost…

guske

Lep i sunčani septembar izmamio je ovaj braćni par na ulicu…

Lokacija ispred MZ Centar pre podne…

Inače,

kad smo kod životinja

kliknite obavezno OVDE

 

Pesma za danas…

Evo nešto i za Mileta Ćureta

koji nas je napustio na današnji dan pre četiri godine…

25. maj

DAN MLADOSTI

dusko

Za sve one koji se sećaju ovog datuma iz SFRJ,

 

veliki pozdrav!!!!!!!

Jadranka…

jaca..na tužnu vest da nas je Jadranka Stojaković napustila,

evo jedan od mnogobrojnih tekstova o prvoj dami akustičarske muzike…

https://slikemogdetinjstva.files.wordpress.com/2011/11/js1.jpg

 

ako želite da pogledate nastavak od ovog i još neki članak o Jadranki

kliknite na .  Akustičari

isto tako iči i  na fotke

jaaastoja

SVIRKA

‘Elektrik land’‘ u aprilu

k3

Večeras, 15.04. bačkopalanačka rok grupa “Elektrik land“ je u ambijentu bašte AMK BAČKA Bačka Palanka“ imala svoj drugi nastup pred publikom..

Sa svojim proverenim repertoarom, sastavljen od klasičnih rok numera, grupa je svoj termin od sat vremena odradila profesionalno..

Članovi ovog rok sastava su Dejana Pandurov, bas gitara, Kamenko Ilić solo gitara, Aleksandar Miklušev, solo gitara, Nikola Abut glas,  i za bubnjevima novo ime Nikola Jandrić.

drums

 

k11a

Dobar Jubilej

ilokbp

                         …evo ovaj marginalan i neugledan  blog došao je do broja od 200.ooo poseta ili gledanja!? Hvala!

                                           Vidimo se u nekom drugom lepšem i boljem svetu…

jubilejmoja ulica danas2912

povodom ne malog jubileja (za mene)

evo jedan članak o

Jovanu Ristiću

jovoris

koji je prvi u svetu radio rock and roll spotove…

lutke

dok ne prekucam evo stranica u originalu …

rockandrollll

inače, reč je o emisiji “Koncert za ludi, mladi svet“ koja je kao što ste saznali iz članka počela sa emitovanjem januara 1967. godine…                                       u ime ljubitelja takve vrst glazbe-muzike kliknite ovdje! 

pri dnu stranice čeka Vas ponuda…

evo i jedan moj autorski rad

 

Anketa 1975. godine

jbon

 

 

Kraj je godine pa se po običaju, biraju najbolji-najpopularniji iz oblasti knjige, sporta, pjevanja,…

                   Da se podsetimo kako je to bilo sedamdeset i pete godine a oblast je rock and roll! 

bili smo svedoci takve vrst ispitivanja javnog mnjenja  Radija Novi Sad,

Anketu je Vita Simurdić plasirao na svojoj stranici u vojvođankom listu Glas Omladine januara 76.. Da vidimo ko je sve bio popularan pre četrdeset godina.

YU ROCK ANKETA 1975. Godine

 

Singlovi godine:
1.) “Ne gledaj me tako…“ BD
2. “Satelit“ SMAK
3.) “Tina“ – TIME ,
Gotovo je neverovatno da u jednoj ovako velikoj anketi pobedu može odlučiti SAMO JEDAN GLAS! A upravo to se i desilo. Goranovi dugmići popeli su se na prvo mesto zahvaljujući jednom jedinom kuponu! Među singl pločama kojima ste ukazali poverenje, nalaze se još i “Osveta“YU grupa, “Luduj s nama“-Septembar, “Kad smo ja i moj miš bili bokseri“ Timea, “Ljudi nije fer“ SMAKA, “Džambo“ Ipeta Ivandića…
LP – ploče godine:
1.“Život u čizmama sa visokom petom“ –TIME,
2. “Šta bi dao da si…“- BD,
3. “Zadnja Avantura“- Septembar, 4. “Pljuni istini u oči“- Buldožer, 5.“Raskorak“-OKO
Prva u nizu Topićevih pobeda! “Šta bi dao da si…“ i “Pljuni istini u oči“ uvrstili smo u anketu, iako su izdate koncem 1975. godine i, kao što se vidi, nismo pogrešili jer su oba albuma odlično plasirana. Iznenađuje visok plasman albuma prvenca ljubljanske grupe “OKO“, naročito ako se ima u vidu da se iza njega nalaze “Coctall“ Marka Brecelja, kao i “Svaka je ljubav ista osim one prave“ Davorina Popovića, treći album YU- grupe i Opus 1 grupe Opus..
ROK pevačice godine:

1. Zdenka Kovačiček,
2. Meri Cetinić,
3.Josipa Lisac.
Na jednom kuponu pročitali smo ovakvu primedbu: “Pa koje su to molim vas domaće rok pevačice?“ Čini se da je primedba na mestu, jer su naše rok-dame i protekle godine bile gotovo potpuno neaktivne, verovatno, ponajmanje njihovom zaslugom kao da je kod nas ženski rock zabranjeno voće! Glasove su još dobile i Jadranka Stojaković, Bisera Velentanlić, Ismeta Dervoz…
ROK pevač godine:
1. Dado Topić,
2. Janez Bončina,
3. Željko Bebek.
Opet Topić! Ako se ovako nastavi, glasanje za pevača godine ćemo naredne godine ukinuti i aklamaciojm Topiću dodeliti prvo mesto! Sakupio je više glasova nego svi ostali zajedno. Glasove su još dobili Marko Brecelj, Davorin Popović, Vajta, Zlatko Pejaković, Drago Mlinarec, Branko Požgajec, Dragi Jelić..
ROK grupa godine:
1. TIME,
2. SMAK,
3. BD
.
I evo Topićevog Het trika! Iza njih su se plasirali Buldožer, September, Indexi, YU-grupa, Drugi Način, Parni valjak, POP mašina, Teška industrija, Ambasadori i subotički Oktopus.“

 

ceo tekst može pročitati ako kliknete ovde…

Nova godina u BP

                            U organizaciji SO BP i moje mesto je želelo da liči na druge gradove kako u našoj državi tako i u svetu. 

                            Bilo je sve na nivou. Ozvučenje, svetlo, kvalitetni muzičari, obezbeđenje… No, zatajili su  oni kojima je Doček i namenjen.

                           Pitanje je da li “široke narodne mase“ nisu bile prisutne u pristojnom broju, zbog minusa ili ne ljubljenja vrst muzike koju su prezentovali ne makar ko nego bačkopalanački aktivni bendovi? Ili možda zbog sigurnosti jer svetski teroristi svoje akcije izvode na rock koncertima… Ili možda zbog običnog razloga slabe informisanosti jer se ideja o dočeku uradila na brzinu. A možda je u pitanju ignorisanje ove jer će se dočekati “prava“ nova? Zna narod šta je prava Nova godina…

novagodinaaaa

Povodom dočeka Nove 2016. godine nastupali su

                  – rok grupa ‘Elektrik lend’ – Bačka Palanka,

     – pop grupa “Tera Nova“ –    Bačka Palanka,

          – rock grupa ‘‘Santos Brothers Band’‘ – Bačka Palanka (na fotki)

novagodina                 inače, da dodam još jednu malu sitnicu. U Podgorici za doček je sviralo “Atomsko Sklonište“, u Novom Sadu “Lav hunters“ i “Van Gogh“… Kod nas su svirali “Santosi’ koji su nastupali sa tim poznatim bendovima. A u “Elektriku“ svira Fića, koji pored mnogih nastupa ima i ulogu u filmu snimljenog 1986. godine. Igra bubnjara u hotelskom orkestru…

Odlazak…

na današnji dan pre šezdeset godina otišao je veliki Tin

skromno sećanje  idolu naše boemske mladosti…

tinujoko85

Uhapšen u svojoj magli,
zakopčan u svojem mraku,
svako svojoj zvijezdi nagli,
svojoj ruži, svojem maku.

I svak žudi svetkovine
djetinjastih blagostanja,
sretne mrene i dubine
nevinosti i neznanja.

I na oblak koji tišti,
i na munju koja prijeti,
naša blaga Nada vrišti;
biti čisti. Biti sveti.

I kad nema Našeg Duha
među nama jednog sveca,
treba i bez bijela ruha
biti djeca, biti djeca

tinujtin

OFK BAČKA

Danas je fudbalski klub “Bačka“ odigrala kup utakmicu sa beogradskom “Crvenom Zvezdom“.

Pripreme za utakmicu su počele u rano pre podne iako je meč zakazan za 13. časova.

Jake snage specijalnih jedinica MUP-a Srbije su počele zauzimati svoje pozicije već oko devet sati.

Ovde vidimo kako jedan stanovnik starije dobi objašnjava kordonu na ulasku na stadion, da takve stvari u ovom gradu nisu potrebne, jer mi bačkopalančani smo miroljubiv narod…

backamup

…no pošto je utakmica proglašena za meč visokog rizika policija sa štitovima, pancirkama, šlemovima… zauzima svoje pozicije, kako na stadionu tako i po gradu …

backamupz

Inače, sam meč je odigran “fudbalski“. Bačka je parirala velikoj Zvezdi  dok je imala snage. Čak je i povela sa jedan nula. Međutim, kako to obično biva tim koji ne iskoristi svoje šanse, a Bačka ih je imala, bezbroj, gubi utakmicu.

Lep doživljaj za oko pet hiljada posetilaca ove kup utakmice. A može se i dodati da je ova fešta

prilog skromnom obeležavanju 70 godina postojanja ovog renomiranog fudbalskog kluba.

Novi bend

Večeras sam imao izuzetan doživljaj,

prisustvovao sam probi rock grupe u osnivanju

Simpatični članovi ove rock zajednice su:

Dejana Pandurov, bas gitara,

dobro poznato lice sa bp rock scene.

Osamdesetih beše bubnjar u rock grupi “NEDA“,sastavljenoj od devojaka.

Na fotki je gitara ručno rađena, specijalno za Dejanu. a autor poklona je Drago Kravić.

dejana

Fića Filip Stanković, bubnjar!

Sedamdesetih startuje u Grupi PARK, da bi dobar deo svog života

vezao za najpoznatiji i najpopularniji rock bend dr TON

(klikni desno na dr ton …)

Inače, što je važno istaknuti pored ove grupe

angažovan je i u blues bendu “ DOBRA VREMENA LOŠA VREMENA“…

fica

 Kameni, Kamenko Ilić-solo gitara,

posle deset godina članstva u TBB odlučio je da oformi rock bend

koji bi prezentovao klasiku rock and roll-a, ili kako ja to nazivam “prave stvari“…

iiiillaa

Saša, Aleksandar Miklušev – solo gitara, jedan od dvojice mlađahnih snaga benda

sasaa

 Nikola Abut, vokalni solista, drugi od mlađih snaga ove grupe

Odlično se uklopio u hard rock repertoar: Leži mu….

nikolaj

i da se podsetimo,

repertoar kojeg sprema ovaj kvalitetan rock bend je sastavljen od klaisike rock and roll-a; Kridensi, Dip Parpl, Roling Stounsi, Krim,Cepelini ,…

Evo i zajednički snimak

rok grupa “ELEKTRIK LAND“

Bačka Palanka

elb1

ako želite videti još fotki ovog zanimljivog benda u osnivanju

kliknite ovde

U ovo vreme izvrnutih vrednosti

praviti repertoar od klasike rock and roll-a je velika hrabrost i za veliko poštovanje.

Npr.kompozicija pevača i gitariste Dalea Hawkinsa.iz 1956 Suzi Q., u obradi Kridensa iz 1968. se nalazi na spisku ovog rok benda u osnivanju.

        Mnogi bačkopalanački sastavi od te godine pojavljivanja na prvom albumu  grupe C.C.R.stavljali su je na svoj repertoar. Kako bendovi šezdesetih kao Dinamiti, Sinteloni, jer ih je Mladen Kovačević-Vranjak obožavao svim srcem, tako i bendovi koje je osnivao Slobodan Ubović a i ostali sa spiska rok sastavi Bačke Palanke.

         Inače Suzi Q. su 64. uradil Stounsi, ali kako smo rekli svetsku slavu uzdigli su je Kridensi. Meni je si i izvedba od Hozea Felisiana a evo i J. Wintera

YU u nama…

YU U NAŠIM SRCIMA

yu11
O “Grupi YU“, Peca Popović davne sedamdesetprve piše članak u “Areni“ o BGD rokenrolu tad. “Prva nada beogradske pop-muzike je “YU-grupa“. Kad su se nedavno stari “Džentlmeni“ definitivno raspali, mnogi su se brinuli što će tada raditi najpoznatiji članovi te grupe, poznati gitaristi braća Jelić. Nitko nije znao, ali pričale su se priče da se nešto veliko sprema. I sve se saznalo poslednjih dana prošle godine. U zemunskom diskoklubu “202“, po mnogima kraljevstvu najboljeg beogradskog diskdžokeja Zorana Modlija, prisutnima bilo je jasno da se radi o grupi neospornih kvaliteta…. – Svjesni smo da nam je krenulo – zadovoljno će Žika Jelić, basist grupe, koji je od prvog nastupa s novim sastavom prestao brijati bradu. – Međutim, ti prvi uspjesi neće nas uspavati. Želimo plasirati što više vlastitih kompozicija. – Želimo svirati što češće. Ići ćemo svagdje gdje nas budu htkeči – dodaje Žikin brat Dragan, naravno Jelić, za kojeg kažu da je prva gitara Beograda. – Bili bismo sretni da gostujemo širom zemlje, u krajevima gdje nas publika još ne poznaje. Jer naša je želja da sve ljubitelje muzike upoznamo sa svojim radom.“
Deo mog teksta  pod naslovom “Veliki u BP’‘- “I tako je “Grupa YU“ 18.januara 1972. nastupila prvi put u B. Palanci: Velika sala Doma Omladine je bila puna mladog sveta. Žestoka i agresivna svirka solo gitariste Dragog Jelića je plenila naša srca i od tada su mnogi koji su bili na tom koncertu ostali verni poštovaoci njihovog repertoara. A on je striktno bio sastavljen od autorskih kompozicija: pored pomenutih pesama sa singla izvodili su “Bio jednom jedan pas“, i večitog “Malog Medveda“ koje su stavili na drugi singl koji je izdao posle par meseci Jugoton, pa Drveni most, Ludi kamen, devojka Džoj, značajna, Opus broj 1, itd. Igre sa svetlom i sirenom izvodio je pratilac Dušan Ćućuz (Opus i osnivač grupe TAKO-1975.g.) tako da je naš utisak nastupa sastava bio fascinantan. U pauzi svirke su puštali kompozicije od Santane… Zauvek mi je ostao u sećanju pod sale koji je bio mokar kao i svi mi koji smo igrali uz zvuke rock and roll-a. Sledeće gostovanje YU grupe bilo je u novembru te godine, sedamnaesti ili osamnaesti… Nezampaćena je bila gužva i još bolji zvuk. 1973. godine su gostovali 13 maja. Isto je bila nezampaćena gužva. A najveća gužva je bila u avgustu te iste godine jer su bili postali veličine u SFRJ. Jugoton im izbacuje LP , sa otkačenim hitom “Čudna šuma“ a imali su i čuveno gostovanje u Londonu. Krojači im šiju “slejdarice“ (posebna uniforma sa cipelama koje imaju velike pete) slikaju se u tome za unutrašnjost albuma i gostuju kod nas. Mislim da je bilo na tom prostoru preko hiljadu posetilaca…’’

yu3
Kada je 1974. godine, objavljen drugi album, ja sam se ’’zalepio’’ i za pesmu ‚’Ništa nema novo’’. 10 .jula ove godine nastupajući u mom mestui, Grupa YU koncert kreće tom kompozicijom!?

’’Ništa nema novo/sve je kao pre

/Dan za danom ide/eto to je sve…
Zatim slede ’’Kako to…’’, Trka’’ …itd.

Četrdesetpet godina ovaj bend je u našim srcima. Države pod tim imenom nema više odavno ali Jelići su prisutni na radost svojih simpatizera, i danas. A noseći impresije (i fotke) sa svirke te julske noći, voleo bih da zvuci ove grupe traju još, dugo, dugo…

yu1015

Deset godina “Terapije“

00

Kad se kaže da neka muzička grupa postoji više godina i da su za sve te godine svojim koncertima oduševljavali rafiniranu publiku onda je to u današnjim prilikama fenomen.. Još kad naznačimo da je u pitanju bluz onda to spada u prostore SF! Bačkopalančka grupa muzičara ove godine slavi mnogo važan jubilej: deset godina postojanja.

Bačka Palanka:

‘’Therapy blues band’’

Članovi  sastava su:

Radmila Vesković-vokal,

Ivan Savyo Savić-gitara

03

,

o2

Zoran Tošić, gitara,

Aleksandar Salai Šanjika, gitara

Dragan Jandrić Buč-bubnjevi 01

Marko Dubovski-bas i Mitar Kalajdžić-glas

4

               

                                  Repertoar je sastavljen između ostalih i od  predstavnika čikaške scene okupljenih oko čuvenog Chess studija, Chuck Berry, Howlin Wolf, Etta James, Muddy Waters, Koko Taylor, Ike Turner i drugi.Značajna pažnja posvećena je i britanskoj blues i rock & roll sceni ranih 60-ih, kao i velikanima iz vremena hippie ere, Janis Joplin, Jefferson Airplane, Taj Mahal…

                               U repertoaru su takođe zastupljene kompozicije nejvećeg bluz sastava na ovim prostorima, Vojvođanskog bluz benda. Izvođenje njihovih kompozicija u  aranžmanu  bluz sastava TBB pre svega treba posmatrati kao obavezu da se nastavi tradicija pevanja bluza na našem jeziku kako bi novim generacijama na najsveobuhvatniji način predstavili suštinu bluz muzike. ‘

o history benda možete vidjet OVDE

Koncert

“Pandur, Dreca i Keca BEND“

kpd Iskreni ljubitelji ili sladokusci rock and rolla, uvek se oduševe kad se formira novi rock bend. U ovom gradu to prijatno zadovoljstvo su nam priredila trojica  muzičara dobrano iskusni u vodama rock and roll-a: Dragan Pandurov – Pandur (ex Alarm, Pandorina Kutija, dr. Ton) solo gitara, pandur02 Dragan Jović – Dreca bas gitara (ex Pandorina kutija, dr. Ton) i dreca Branko Kecić bubjevi (ex Šta se vidi kroz durbin-Bgd, Alarm Bp i mnoge druge bgd grupe) brankodrums Svoju ideju su i realizovali… Odabrali repertoar i nekoliko meseci upornog vežbanja dalo je za rezultat da im je pod tačkom atrakcija ponuđen termin da nastupe sa još dva BP benda na lokalnom Bajker skupu 26.04.15. godine u bašti AMK “Bačka“ Pošto nisu nikako razmišljali o nazivu grupe, za ovu priliku su nekako sklopili naslov koji glasi

“Pandur, Dreca i Keca BEND“.

Za prvi nastup angažovali su i mlade snage kao vokalne soliste.. . Nives Rajber i Momčilo Zelen su se posebno spremili za ovaj promotivni nastup da publika čuje ono što voli i želi… rajberzeleniM . A to su kompozicije od Gary Moore – Out in the Fields, Night Shift – Missing i No ordinary love, Lenny Kravitz – Are you gonna go my way, HIM – Wicked game, AC – DC – Whole lotta Rosie, Tina Tarner – Stimy Windows, The Cult – Fire woman i She sells sanctuary, Bon Jovi – It’s my life, Eddie Van Halen – Ain’t talki’ ’bout love itd. Svoj nastup  bend je “krenuo“ sa kompozicijom Deep Purple – “A perfect strangers“ uz svesrdnu pomoć(buku) “motor mašin“, a mene je oborila izvedba numere Led Zeppelin – Whole Lotta Love koju nam je impresivno izvela Nives… . ….evo još nekoliko fotki sa današnje istorijske promotivne svirke ovih vrsnih muzičara… bendkpd kpd5 lpd04 pk

def03

Mika

..jučer beše 40 godina od odlaska Ive Andrića a na današnji dan je rođen Mika Antić.. povodom toga evo jedan zanimljiv razgovor iz 1976. godine……. časopis je STAV –   Kikinda, broj 1. mika76 mika001 mika02

Galaksija u BP

Diskoteka “GALAKSIJA“

Sredinom osamdesetih muzičku scenu Bačke Palanke osvojio je DJ

bilyo3Miroslav Nedić Billy.

Kvalitetnom HI – FI opremom, svetlosnim efektima, bogatom ponudom muzičkih noviteta i zaraznom elokvencijom, Billy je plenio “dušu i srca“ mladih onog vremena. Od jeseni ’83. mala sala tadašnjeg hotela Turist pretvarala se u disko dvoranu prepunu radoznale, rasplesane mladosti.bilyoa

Novine:

…svoj prostor imao i Billy koji nam je u redovnim rubrikama “Top lista“ i “Top lista za budućnost“, predstavljao novitete iz svoje diskoteke. Upravo slika sa zaglavljem “Bili vam preporučuje“,

ilustruje redosled hitova top liste diskoteke Galaksuja pa se i sami možemo uveriti šta se najviše slušalo pre tridesetak godina.

Uglavnom je svoje disko večeri organizovao i realizovao sam u sopstvenoj produkciji.

Retko kad je imao surealizatore tako da je gostovanje Saše PRAŽIĆA, muzičara poznate novosadske rock grupe “CVRČAK I MRAVI“ bio više izuzetak nego pravilo.

Njihov zajednički nastup, povodom biranja Miss, možete videti na priloženoj fotografiji.

bily

Promocija

Ponedeljak, 29.12.o.g. oko 20.15. počela je, u prepunoj sali biblioteke negdašnje  OŠ “Veselin Masleša“ iliti po novom Sveti Sava Bačka Palanka promocija knjige

Vajagić – Zukić “Kucanj u prazno“

obapisca

promo111

bane

Da bi se upoznali o čemu je reč kliknite ovde...

a evo i nekoliko fotki  sa tog svečanog čina…

učesnici se pripremaju…

promo6 Sanja Aćimov, je vodila lepršavo ovaj književni susret, te se nije ni osetilo kako je kliznulo sat vremena promocije… promoo4 …autori iznose reči pred posetioce… promoo1 evo i publika promoo3 promo7

Poznati…

Osamdesete godine prošloga veka otišao je čovek koji je bio najpopularniji u SFRJ.

Te osamdesete kreće na put slavnih i poznatih jedna nova ličnost, koja je to i danas…

LEPA BRENA

brema005

Povodom velikog praznika SFRJ evo nešto malo o omiljenoj ličnosti te države…

iako nikada nisam bio ljubitelj takve vrst nastupanja mora se priznati da je fenomen

do današnjih dana….

trideset pet godina…hahaha

članak je iz 83. godine

objavljen

u jednom modnom časopisu

pod naslovom….

MOJA KĆERKA

ZNA ŠTA RADI

• Brčko se pročulo po pruzi koja je odmah posle rata građena do Banovića. Od tada pa do današnjih dana ne pamti veću gužvu nego ovu oko Lepe Brene. Iznenadni uspeh do juče potpuno anonimne devojke doneo je i govorkanja različitog sadržaja i kalibra. Šta o svemu tome misle roditelji Fahrete jahić alijas Lepe brene?

             Kada se u vozu na relaciji Vinkovci – Tuzla povede razgovor o Lepoj Breni bolje je da ćutite. Tuzlaci i Brčani nikako da se dogovore kome pripada Lepa Brena, koja je, za nepunu godinu dana, zapalila sve uzraste od sedam do sedamdeset i sedam godina. gde je rođena, gde je živela i da li je tačno da ona, zapravo, potiče iz Srebrnog.

                Čovek koji poznaje stvari lako će zaključiti da mlada pevačica, s pravom mlada jer joj je tek dvadeset i dve, ne spada među one kojima su baš svi naklonjeni u najboljim namerama.

ostalo možete pročitati ako kliknete na Brena

na toj stranici je pri kraju a na ovoj kad kliknete na Lepa

ćetvrta odozgo, da saznate da je Brena svoj put ka svetu poznatih krenula iz mog mesta, šestog aprila…

Podsjećanje

voja91[1]VOJISLAV DESPOTOV

03.11.1950-19.01.2000.

Na današnji dan rođen je veliki Vojislav…

sa jednim člankom iz novosadskih Nezavisnih

godina 1993.18.juni
obeležavam ovaj datum:

 “Maklaun kao Lenjinov šegrt“:

“Televizija produžava tamo gde novine ne staju. Nas deset miliona mrtvih maklauna još uvek gledamo plavičastu svetlost iz Julijine SPSobice. Pratimo program. Takav je program. Lagano najavljuju mogućnost vaskrsavanja Lenjina. Zapravo, treniraju nas za povratak u budućnost u kojoj će crvena armija pojesti nas i našu decu, jer boljševička imperija koja non-stop uzvraća udarac po pravilima i treba stalno da jede decu.    Direktno prenose smenjivanje predsednika republike od strane šačice geliptera a za odbranu od pogrešno shvaćenog prenosa upotrebljavaju policijske snage u masovnom broju-jer je i inače policija u Srbiji jedna masovna metereološka pojava.           Besni ratnik krajiškog podzemlja, onaj što je časno i domoljubno ubijao neprjatelja, hrabro i skroz, n i j e ošamario opozicionog poslanika, zaključuje Skupština pa time daje do znanja da ni policija nema dokaza o šamaru od kojeg se poslanik onesvestio. Pre nego što krenu u teror koji je, po njihovim merilima, prirodan jer su oni zaslužni ratnici, Ti ratnici će isprobavati policijsku i političku zaštitu na manje okrutnim iživljavanjima.       Sve to, naravno, ima veze sa medijskim forsiranjem kulturnih zbivanja u Srba.

DOMET VALJEVSKIH AMATERA  

Redovno nas obaveštavaju o kulturnim događajima, po hijerarhiji važnosti onoga što oni smatraju pozitivnim fenomenima. Na primer: Sterijino pozorje bilo je u prvom danu televizijski obrađeno kao mala živahna informacija od dva-tri reda bez slike ali je domet valjevskih amatera pretočen u prvoklasan komentatorski prilog. I knjige koje se izdaju + promovišu zauzimaju propagandno mesto po značajki. Najednom je knjiga tako mnogo, užasno mnogo. Štampa je skupa, kupovina minimizirina, naplativost prodatih primeraka mizerna – ali, mačka sa devet života tržište poplavljeno je somnabulnim naslovima iz pernatih radionica nepoznatih majstora. Gledao sam strašan blok u jutarnjem TV pranju mozga: posvetili su pet minuta jednom pesniku koji lije krokodilsko-gimnazijske suze nad svojom dragom (koja ga, po svemu sudeći, nikada nije ni volela a napustila ga je zato što je očajan stihoklepac). I novine i TV svakodnevno i naporno, javljaju o izlasku ove ili one knjige, naročito o  v r e m e n u  i    m e s t u promocije – to je u celom fenomenu najvažnije – i anonimnim akterima kulturnog knjiškog događaja. Pisci su sasvim nepoznati književnoj javnosti ali to nije važno. Mi znamo da je izdavaštvo bankrotiziralo ali znaju i oni, instant-pisci. Anonimni su izašli na glavnu scenu jer izdavači nemaju para za svoje projekte. Zato, umesto svojih projekata, projektuju tuđe projekte, onih koji su dočekali svojih pet milona minuta da, napokon, odštampaju svoje polupismeno čedo, čudo od diletantizma i sudbinskog udaraca stilizovani krik.

 TEROR NARODNJAKA I ŠVERC-LITERATURE   

Oni u kriminalnom mutnilu privatnih bogataša pronalaze finansije za svoje knjige sa koricama u boji. Daklem nalaze finansije. Oni j e s u finansije. Kriminalci koji su se juče obogatili danas sponzoriraju knjige amatera, ratnih autora, malih privrednika čija je (nekad tajna) ljubav književnost i samo književnost lepa.    

U kalendaru beogradskih kulturnih događaja tokom sedmice u “Borbi“ pronalazim desetak promocija sasvim nepoznatih autora i još nepoznatijih izdavača. Frenkvencija naslova je veća nego kad smo bili živi. Televizija obaveštava o njima kao o prvorazrednim senzacijama. Ta snalažljivost u vremenu, to provlačenje kroz iglene uši opšte depresije i bede danas je sasvim na vlasti. U nekadašnje prostore visokih estetskih kriterijuma uvukli su se kulturnjački profiteri, lovci u mutnoj marici, članovi kaste koja, uz tehničku vlast nad institucijama, osvaja svojim ološom i  v l a s t  n a d  k r i t e r i j u m i m a, poraznim kriterijumima koji će trajati dok traju ali će ostaviti katastrofalne posledice – dominiraće kao važeći standard, prostor između donjeg i gornjeg praga estetskih svojstava. Možda polupismeni narod nije ni zaslužio bolje.

            Uz teror narodnjaka, o kojima se proizvode i lansiraju oficijelni medijski mitovi, instant-pisci šverc.literature zauzeli su mesto svoje samrtne čežnje.       Zašto je, dakle, bila u početku reč o agresivnim ratnim herojima i policiji?

            Jasno: isključivo policajci i heroj-ubice čitaju te nove knjige koje danas dominiraju medijima i policama. U tim knjigama novokomponovane su nove niske strasti, kič-politika ljubavi na raskoraku između sela, grada i danteovskog pakla, sankcije koje nam ništa ne mogu, svetlo čelo napaćene Bosne, emigrirana Lika, Kordun i Banija, nekakva stara majka, ognjište… lepota uniforme … depresivni optimizam…solipsizam—život…smrt..mnogo sperme u kontekstu..nebo…nebo

…ako volite Voju i njegove pesme kliknite ovdje...

u zlatu svog siromaštva, kako libero počinje jednu svoju pesmu, imao sam čast družiti se sa piscima zastupljenim na ovom blogu. U tim “sunčanim’ devedesetim, imao sam specijalan zadatak da iskopam preko poznanika cigarete za Voju. i to ne bilo kakve, jer je Voja bio mnogo strastven konzument cigareta i obožavao je drinu nišku brez…

drina02

obožavao je kamel i laki bez filtera, te sam mu nalazio te male, čarobne kutijice sa zanosnim sadržajem…

pa tako, dok danas u ovom svetu kvalitetnog duvana i dima, šteta je velika što Voja nije s nama da zavijamo na mesečini…

Podsećanje…

SLOBODAN MARKOVIĆ

26.10.1928.-30.01.1990.

NA DANAŠNJI DAN RODIO SE PESNIK, SLIKAR, …

LIBERO MARKONI

EVO PAR PESAMA ZARAD PODSEĆANJA

NA  PESNIČKU VELIČINU…

… za početak pesma koja je napisana

26.oktobar 1988.

Kad sviće, a kaplje

s neba suludi mrak,

postavi na štafelaj dve čaplje

kao predsmrtni znak

I neka Đakometi

i moju bol oseti

prijava boravka

Sve nađem žene s mišlju da sam lud,
ali i to mi ponekad prija…
Zato ću večeras poći bilo kud
dalje od Ela i od Rozalija…
U neki grad gde se slavi blud
i gde su male lampe kao vime,
sa nadom da će odnekud
i noć da vrisne puno moje ime.
 
Jer ja sam pakla vedri sin.
Na pupku su mi zvezdani ostaci.
Dotičem nebo kao i svi orštaci.
I kad ožednim ja popijem Drim.
I smeju mi se ljigavi prostaci
misleć  da se bavim bilo čim!
 skopia 22.aprila noću 1961
 

mašta samoubice

U zlato mog siromaštva
doći jednog dana ona
u haljini boje periferijskih bašta
(dva tri obična tona).
Prijatelj će svratiti baš kad jeseni dime
a ni slutiti neće da me nema više
pod tavanom niskim što kaplje ko vime
od tuge, od vlage, od zelene kiše.
 
Flaša koju nisam ni za praznik prao
gde se rakija i vino godinama smenjivali,
rekla bi mu: baš ste uživali
kad duva vetar zao.
 
 

xxxxxxxx

Psa koji je uz banderu

na jednoj nozi u pozi koja građanima smeta

volim, jer i ja bih na svakom skveru

kvasio kanone sveta

Ako me šinteri zgrabe žicom

u neku zoru kad se vraćam kući

uteći ću im stranputicom

uz lavež nemogući.

U kiši kad više ne bude

U kiši kad više ne bude
Nikoga na trgu, ni u ulicama zabačenim,
Kad budeš uzalud tražila ljude
Iz ramova pozlaćenih.

Osetićeš opelo kiše iz žljeba
Dok lije
I dok se čudo dešava
Kako nije
Mladost bila ni raskošna, ni plava
Ni od zlata
I dok su pene bile sanjarije,
A da je svet dvorište prepuno zlih opata.

da bi videli  još lepih stvari od besmrtnog libera
kliknite ovdje

bilo nekad u bp

mk0196

datum na poleđini ove fotke je 14.09.1985-

Sredinom osandesetih, znači 1985, godine, klinci osnivaju orkestar pod radnim naslovom

                                                                                 ‘‘Milošev kvintet“.

Orkestar su sačinjavali:

mk96006

                                                      Rajko Banović – bajs,    Miloš Vlajkov – gitara i vođa orkestra,

mk96005                                                            Milan Čulić – klarinet,       Nikola Vlajkov . harmonika,

mk96008                                                                       Svetozar Milošev – Ševa – violina.

Sa svojim repertoarom nastupali su kako u Bačkoj Palanci, tako i po celoj Vojvodini a i u Beogradu. Od Vojvođanskih mesta bili su u Odžacima, Somboru, Novom Sadu itd.

Na radost svih nas, ljubitelja starogradske i umetničke narodne muzike trajali su do 1990. godine.

Repertoar bio je starogradske ili varoške kompozije ili stare već zaboravljene narodne pesme. Normalno pesme od Barda Vojvodine, Zvonka Bogdana, maestralnog Carevca a izvodili su i nezaboravni rumunski program.

evo još nekoliko ekskluzivnih fotografija orkestra ‘‘MILOŠEV KVINTET“ – Bačka Palanka iz 86,:godine…

mk0396

taman se uklapa u godišnjicu mosta “25.Maj“, jer je urađena u tom ambijentu…

a

ova je urađena na nasipu koji vodi do mosta… (nećete mi zameriti što sam je uradio u crno belom)

mk96

ako želite pročitat još nešto o ovim odličnim mladićima kliknite ovde

odlazak

Rastko Milošev

11.11.1961 – 12.09-2014.

za one kojima nije jasno, ili nisu upoznati zašto Rastko, samo da kažem

da je jedno vreme, osnovna škola, pohađao u našem mestu…

VUS

…evo jedan lep članak iz sedamdeset sedme godine

dotiče Vojvodinu i kanal Dunav Tisa Dunav

dtd0001

 

 

 

 

 

ostale stranice mozete videti na stranici novina VUS

Pomen

aleni001

…uz jedan od radova Ljubiše Veljkovića,

ljubad

napustio nas danas 03. februara/veljače,

dajem i link na kome se vidi na snimku od 1987. godine,

Ljuba dečko ispred bine  u crvenom…BD

Pored fotke vokalnog soliste popularnog sarajevskog sastava možete pogledati

još Ljubišinih radova na stranici Poznati u SFRJ

Kao profi fotograf obožavao je scenu i dešavanja na njoj…

Evo još nešto od Ljubinih radova

rock grupa Balkan, drugi album

…i deo od njegovog ogromnog opusa na jednom mestu pod nazivom

MALA IZLOŽBA FOTOGRAFIJA LJUBE VELJKOVIĆA:

ljuba

…nešto reči o Ljubi možete pročitat OVDJE!

Karate…

… evo jedan članak iz davnašnje sedamdesete godine.

Časopis Tempo objavljuje uz fenomenalne kolor fotografije, prilog kako buduća sveštena lica se uče veštinama karatea… Verovatno ste iznenađeni, jer su vas ovi danas ubedili kako je u SFRJ sve bilo zabranjeno a naročito tekstovi koji imaju temu sveštena lica…

popi

’’ Sveti Ilija Gromovnik Bog za karate’’

odlomak

To su čvrsti momci – kaže Bilbija – takvi se nikada ne bi mogli naći u gradu. Sem toga, oni su ‘’prazni’’. Sve upijaju što im se kaže. Za četiri meseca, koliko treniraju, savladali su mnogo više tehniku karatea nego gradska deca za godinu dana. Uostalom, recite, da li su borbe koje ste gledali ovde slabije od onih na našim državnim šampionatima?  -Zašto neki imaju crna kimona?  – Sami su tako hteli. Ja se nisam mešao. Kažu, ‘’crno je simbol naše vere, boja naše mantije’’.

Kada je i poslednji par završio borbu otišli su u manastirsko dvorište gde su ih čekali džaćići sa peskom da treniraju udarce nogom, pesnicom..

Nešto kasnije napuštamo ‚’borilište’’ da bi u kabinetu rektora bogoslovije Nikolaja, uz crno vino (za koje sedi prota Bogdanović kaže da ga ‚’boljeg nigde nema’’) malo popričali sa manastirskim starešinama. –Ne znam šta ima u tome neobično – kaže rektor — što se u našoj bogosloviji neguje sport? Još i pre ovog rata bilo je sveštenika koji su igrali fudbal ili se bavili nekim drugim sportom. Hrišćanska etika vodi podjednako računa kako o duši tako i o telu’’.

ceo tekst možete videti ovde

Disk džokeji

Pošto je kraj godine da još jednom, uz par reči, prikažemo gospodu koja je bila ljubazna i pristala na razgovor o vremenima kojih više nema… U tom vremenu bili su ‘jahači ploča’ i zabavljali ‘’mladi ludi svet’’ ondašnjeg društvenog sistemaUz svakog disk džokeja insert iz predstavljanja…

djiiiiiii0002

Sedmorica veličanstvenih

Bata Bjeljac – Čupko 222….’’Nama je to valjda bio jedan deo bunta, šta li, pa smo počeli da puštamo kosu i onda počinje užas… Policija te zaustavi na ulici:“ Ti, da se šišaš!“. Napadaju te profesori u školi, roditelji kod kuće, iako to i nije bila nekakva dužina, malo pokrila uši… Meni je direktor bio Marko Kojić,  a ja sam baš pustio kosu. Kao devojčica, kako se onda govorilo.  Onda me on pozove u zbornicu i reče mi: „Slušaj momak, treba da pereš kosu svaki dan, da si očešljan svaki dan,  moraš da budeš dobar učenik i onda možeš da nosiš dugu kosu“. Ja sam ispunio sve te uslove i niko me nije terao na šišanje.“

Ivica Bjedov – Ivica….“Prva moja ploča iz te oblasti behu Crni Biseri i veliki hit tih godina ”Nisam više Taj”. U tom vremenu tu svoju prvu ljubav je bilo dosta teško realizovati. Emisija iz te oblasti veoma malo, pa sam kao i mnogi drugi dežurao celu noć pored radija i upijao čuvenu emisiju Radija Luksemburg. Svoje nastupe ili prvi počeci su bili u Gimnaziji gde smo za vreme velikog odmora pred Novu godinu ”puštali” ploče i animirali učenice i učenike te škole.“

Slobodan Ćosić – Ćosa…’’ ’pošto se prezivam Ćosić svi su me zvali Ćosa, a svoje prvo predstavljanje kao DJ sam imao u proleće 1971. godine Ti nastupi su trajali do 1974. godine i odlaska u JNA. Pored kultnog Doma Omladine u Bačkoj Palanci nastupao sam i u Tehničkoj i Ekonomskoj Školi. Pored toga svoje DJ večeri sam držao u Iloku u Disku Peace, zatim u Lovasu, Obrovcu, Mlladenovu, Čelarevu. Čuvena bačkopalanačka grupa Sinteloni me je angažovala te sam na njihovim koncertima ‘’puštao’’ muziku za vreme pauza. I to u Bačkoj Palanci i okolini a i u Novom sadu na Mašincu.’’

Đorđe Dražić – Đole…’’ Kao disk džokej sam počeo da nastupam početkom sedamdesetih… Svi moji nastupi su bili zajedno  sa Procom, koji je bio vrhunski majstor za elektroniku. Znači nastupali smo tada u veoma popularnom ”Konjičkom klubu”, IV reonu, zatim u III ili MZ CENTAR, pa u Neštinu, Gajdobri, Silbašu te Gimnaziji i Ekonomskoj školi… I tako do odlaska u JNA 1978.’’

Dušan Colić – Cole…Puštali smo Parni Valjak, Dadu Topića, YU grupu, Korni grupu, SMAK, Drugi Način, Had, Dah, Pro arte a i grupu Mi sa kojom sam počinjao nastup. Slušao se i Krunoslav Slabinac, njegova pesma „Zbog jedne divne crne žene“ i dr. Od stranih smo puštali  grupu La belle, Tinu Tarner, Redbone, Hot chocolate, Supertramp, Amen corner, Isley brothers, Kokomo, Minnie riperton, Otis reding, Detroid spiners, Wilson pickett, Earth wind fire, Eric Clepton i dr., a oko ponoci Blood sweat tears, kada bi obično prestali sa radom i počinjali turnir u stonom tenisu do ranih jutarnjih časova…

Nikada nismo pustili „Bjelo dugme“. Izlazili smo poneki put i u susret posetiocima te smo zarad kontinuiteta i plesa puštali neke kompozicije i više puta za redom.Bilo je i glasanja za grupu godine Disko Centra a nagrade za posetice bile su LP ploče“

Milorad Zurovac – Mijat ….. ‘’…opremu sam nabavio 1976. godine u Italiji. Bila je to vrhunska oprema ne samo za ono vreme nego to važi i danas. R.C.F. zvučnici sa 15 inča bass, 12 inča srednji tonovi a pojačala su bila dva puta po dvesta vati snage, marke LEM sa ekvilajzerom od 6 kanala marke Montarbo. Gramofona dva komada Toska ZG i dva magnetofona. Anegdota je, da smo, te 76. godine prodavši  krompir moja supruga i ja otišli u Monfalkonu i uzeli tu opremu. Drugi su od zarade kupovali sebi auto, traktor, nameštaj… a ja sam se odlučio za ovaj vid ulaganja…’’

Saša Šantoši – Hugo… ‘’Povratkom u SFRJ lagano počinjem sa žurkama po Bačkoj Palanci i okolini a bile su popularne i proslave 18. rođendana. Povratkom iz JNA 1987. godine, nastavljam DJ rad isključivo po pozivu u raznim objektima po BP i široj okolini. Najzapaženiji rad mi je bio u Kafićima DIVA, ‘’Zvono’’ a čak smo radili veliku žurku povodom zadnjeg dana škole u organizaciji Kafe Bara ‘’Rikadona’’! Tada je bila ozvućena cela Uzana ulica.’’

XXXXXXXXXXXXXXXXXXXXXX

Pored kultnog Doma omladine, koncerti i igranke za “mladi ludi svet“ održavali su se

u prostoru/holu Gimnazije “20. oktobar“ Bačka Palanka

i čuvenog niskog plafona. Evo snimak jednog dela škole iz 1970. godine.

Nezaboravni su nastupi sedamdesetih grupa Grupe YU, Smak, Bumerang, Omege..

Npr. svirka grupe Bumerang iz Kopra sredinom sedamdesetih ostala mi je i dan danas urezna

u čip sećanja: Svirali su stvar Duvanski put, i u izvođenju dela sa gitarom, jedan od rifova,

ide gitarska izvedba marš na drinu…  U holu nastade muk a onda  ludnica…

Akcenat je na Marš na drinu, a pogledate ko su bili tada članovi Bumeranga?

gimn70

Glumice SFRJ

r.s.

…u ovim tužnim trenucima, želeo bih da Vam predstavim meni najlepše urađen

portret  Ružice Sokić..

pored postavljene, evo još nekih fotografija glumice sa kojom je i nama prozujio život – link

Osvrti…

sve je rock and roll

 Iz dnevnika jednog D.J. – I deo

rockgitar

…vlažni dani prolaze tako što sam sam vlažan po prostorima u kom se odlično prostiru krpe magle koju smestio sam negde na ekrane prošlih jeseni kad bejah raspoređen bojama zakucanim čašama produkcije vinske tako da ne stigoh do dna jer su tamo nalazile se ptice koje me nosile u visine gde padoh zaboravljen sam sam unakažen toplotom pesama koje niko niko niko nije pamtio znao recitovao lišću sakupljenom u kesice dobrovoljnih davalaca neba oblaka koji teku krvotokom venskim sistemom asfalta mleka ulica koje ostaju uzidane u misao koju nosih godinama gde obilnom upotrebom boja navedenih iz čaša zaboravih pa se pitam pa sam se pitao kuda putovati kad nikad se nikud ne stigne zbog priče koja zacementirana u mojoj šaci pežorativnih pogleda okoline usana nozdrva travnjaka koraka prolaziše dok ne osetih dah jutra koji mene drmao je da uđe duboko misao o vremenu vremenu što spušta se po mojim kožnim putevima rose da bih osmislio trajanje bez iščašenih pozicija osoba kojih ne trebam toliko dugo dok sve to ne zaustavim da bih pobedio svaku reč reč reč koju svi jednostavno uzdižu u kutak da nam govori da to je ono što treba da čuvam jer to je ono što vredi i i i ništa drugo nije vredno pažnje osim tog treba ispisati treba uleteti u stroj detaljno zabeležiti sve što u glavi jeste svo postojanje naslova tih naslova doneće na trenutak mir idem redom redom od naslova do naslova neka ih ima neka ih bude počinjem slušajte kako to izgleda kako to zvuči počeo bih krenuo bih s na drumu za haos kroz svemirska priča dalje moja je sjaj u očima gde negde daleko ima pesma srećne noći pa zemlja svetlosti koja donosi put ka suncu i promenućemo svet jer je vreme za nas da bi bilo dalje nulti čas i tražim put i želim i dugo lutanje kroz noć pa sećanje pa kiselina pa granica pa nešto strašno pa vatra pa sami bez suza pa neću ti dati pa zakon ulice i na kraju bilo mi je bolje da bih nastavio dalje dalje dalje dalje s divlje jagode kroz put za istok pa imam bezglave ja ha horde i slika sonata jedna žena glas sa obale boja da devojčice mala i lipa mala pa miris tata ko i mama spo da bih rekao neko spava pored mene pa moja bol i magična ruka te kuda ideš svete moj ako jednom budeš sama pa korača etida blues prvo svetlo u kući broj četiri da bih dalje govorio čovek sa belom zastavom i pogledaj u nebo te čovek i pas da da da moja generacija nastavljam dalje salink

Disk džokej

Kada sam u seriji natpisa o disk džokejima pisao o Čupku 222 (Radivoj, Bato Bjeljac), pomenuli smo još jednu značajnu ličnost koja je svojom zavidnom kolekcijom ploča obeležila nastupe u  kultnom bačkopalanačkom Domu omladine krajem šezdesetih i početkom sedamdesetih godina prošloga veka.  Zato vam sada predstavljam Ivicu Bjedova i dosta naslova iz tog perioda koje ako kliknite na njih možete ponovo čuti…

IVICA

ivica01

Predstavljanje: “Upoznavanje sa rokenrolom dogodio mi se kao klincu koji se susreće sa kolekcijom ploča u Pionirskom odmaralištu u Đipši. Tog leta singlovi sa naslovima Beatles-a, Robota, Stounsa… uputili su me trajno u tu vrstu kvalitetne muzike. Ti zvuci su  bili nešto novo,  a pošto je to bila ljubav na prvi pogled ostao sam joj veran do današnjih dana. Prva moja ploča iz te oblasti behu Crni Biseri i veliki hit tih godina “Nisam više Taj“. U tom vremenu tu svoju prvu ljubav je bilo dosta teško realizovati. Emisija iz te oblasti veoma malo, pa sam kao i mnogi drugi dežurao celu noć pored radija i upijao čuvenu emisiju Radija Luksemburg. Svoje nastupe ili prvi počeci su bili u Gimnaziji gde smo za vreme velikog odmora pred Novu godinu “puštali“ ploče i animirali učenice i učenike te škole. Onda Nikče Stanišić donosi iz Italije čuveno pojačalo “Meacca“ te puštam ploče u kultnom Domu Omladine subotom i nedeljom a i prilikom koncerata Sintelona puštam muziku između njihovih pauza, kako u Palanci tako i prilikom njihovih nekih gostovanja. Kao Bač npr. Sa svojim rođakom Gruborom, nastupao sam u Iloku, Višnjićevu, Savinom Selu itd.“

Kolekcija: “Od svoje prve ploče Crni Biseri fond naslova je rastao nabavkom i to pre svega iz Novog Sada, u kome je postojala Robna Kuća pod nazivom DUM DUM Indija gde se nudio veliki izbor licencnih izdanja kao npr. Ten Jers After, Kristi, Kridensi… U Gracu (Austrija) pronalazim originale  grupe Kridensi i još nekih… Dopisivanje je donosilo pakete iz Engleske, Zagreba… na adresu Pošta Bačka Palanka. To su bili nezaboravni trenuci iščekivanja da dođe paket i odlaska punog srca da se podigne sa šaltera. Od kolekcionara, koji su iz različitih razloga prekidali svoje kolekcionarstvo a imali su Ket Stivensa, Mišel Polnare, Herd, Mankise, Holise… “

Kolekcija II: “Kad se krenulo na studije počela je ozbiljnija posvećenost kolekciji i nabavci odabranih naslova: Mauntin, Višboneš, Bi Džiz, Enimals, Donovan, ELP,  …“

Repertoar: “ Znači išla je ili forsirani su naslovi za igru ili šiz, kako se to onda zvalo i lagane za ples… Evo nekih naslova: Rare Bird-Simpatija, Kridenski, Beatlesi, Manfred men, Jefferson Airplane (beli zec), Bobbe Gentry (Misisipi Delta), Omege, Pro Arte (Lola, Prvi čovjek), Siluete, Džentlmeni, te obavezno Plavuša i Crna od Kiće… Pa zatim se slušalo: Vis Stranci, Plave Zvijezde, Mi, Lutajuća Srca, (još malo), Crveni Koralji, Zlatni Dečaci, Adamo, Van Morison (Glorija), Ludi Slonovi (gimme gimme good lovin), Humble plea (prirodno rođen za bugi), Artur Braun (Vatra), The Equlas itd. itd.  Akcenat je bio na nekakvoj edukaciji mladih ili publike, da se puštaju naslovi koji se ne mogu čuti svaki dan na radiju. U neku ruku neobičnost se negovala…  Taj repertoar je “išao“ i na čuvenom takmičenju 25. maja 1971. godine na Maratonu plesa koji je organizovao Dom Omladine. Sa Batom Čupkom smo puštali kolekciju tih 51 sat koliko je pobednik izdržao…“

bp_maratonci_plesa_05[1]

Branko u Durbinima…

         Ekspres Politika

28.jula 1983. godine.

 “Povratak u Afriku”

U pravoj poplavi mladih beogradskih grupa koje niču svakog dana poput pečurki, dosta interesovanja izazvao je jedan sastav neobičnog imena i još neobičnijeg pristupa muzici.

Radi se o grupi “Šta se vidi kroz durbin” u kojoj uloge vokalnih solista obavljaju dva simpatična momka iz Nigerije – Bendžamin Alebajo i Frank Ogunorin Folorunšo.

-Za orijentalni rege koji izvodimo zbilja nismo mogli naći pogodnije pevače – objašnjava gitarista Goran Kandić – Pored toga što od njih možemo mnogo toga da naučimo, rad sa našim tamnoputim drugarima doneo nam je već i neke “opipljive” rezultate. Naime, ljudi iz nigerijske produkcije ploča čuli su naše demo snimke (“Želi da ga zaboravii “Meksiko”) napravljene u studiju Saše Habića, veoma su im se dopale i po svoj prilici naša prva ploča pojaviće se u toj lepoj afričkoj zemlji!”

…da bi saznali zašto ovaj članak

kliknite na fotku Durbna i saznaćete mnogo toga kako o bendu tako i Branku Keciću…(na datoj stranici- na dnu)

Zemljotres u Skopju:1963.-2013.

26.jula 1963. godine, kao što sam podsetio prošle godine, dogodio se stravičan zemljotres koji je pogodio grad Skopje…

U znak sjećanja na taj tužan datum, evo jedan članak iz dečijih novina

kekec

 

broj: 276

22. august 1963.

 

D. Popović

 

Oni su preživeli katastrofalni zemljotres

 

 

Probuđeni u ruševinama

          Užasno je pomisliti kako to izgleda probuditi se zatrpan – u ruševinama, a kamo li doživeti jedan toliko strašan prizor. Skopska katastrofa trajala je dvadeset sekundi. Za to vreme mnogi nisu stigli da shvate šta se to zapravo događa, a već je na njihovoj postelji bila gomila maltera i cigala.

Toplo julsko jutro bilo je isuviše tužno. Zemljotres je porušio mnoge zgrade ispod kojih je ostalo nekoliko hiljada pofinulih i teško ranjenih Skopljanaca. Među nastradalim bilo je mnogo dece koja su u trenutku katastrofe mirno spavala.

Nekoliko preživelih mališana smešteno je u bolesničkoj sobi Instituta za zaštitu majke i deteta u Novom Beogradu. Njihove priče su istinite. Svaki detalj je jedno tužno sećanje, ili bolje, poslednje viđenje sa roditeljima, kućom i njihovim gradom. Mnogi od njih su još suviše mali da bi shvatili svu tragediju na skopskim ulicama…

Evo njihovih tužnih ispovesti.

Tavanica se otvorila

Dvanaestogodišnja Ružica Dakić stanovala je na Bulevaru Jugoslovenske narodne armije u Skopju. Zemljotres je potpuno srušio kuću, ali je ona ubrzo izvučena iz ruševina kao i njeni roditelji.

–         Potres me probudio iznenada. Nisam odmah shvatila šta se događa, da li je to san ili java. Ali, ubrzo zapazila sam iz kreveta da se tavanica otvorila. Za tren oka preko mene je pao malter, cigle i vrata… velika prašina koja me je gušila ispunila je prostoriju… novi tresak… jauci…

Detalji tragedije. Ružica je pričala o trenucima u kojima je za dlaku izbegla smrt.

–         Kad se sve stišalo. Vikala sam za pomoć! Stanovali smo u prizemlju, a našli su me u podrumu. U našoj zgradi deset stanara je izgubilo živote, među njima i dve moje drugarice koje su se samo dan ranije igrale sa mnom…

Viktorija Petkovska stanovala je na četvrtom spratu. Sada na velikom skopskom groblju stoji sveža humka sa Viktorijinim imenom. Ružica nije umela da sakrije suze. Kada se malo pribrala dopunila je svoju priču:

–         Kad se sve svrši odneću cveće na Viktorijin grob.

Struk karanfila stajaće svakog jula na mnogim humkama.

Sakrio sam se pod krevet

 

Šestogodišnji Avramče Kanilovski iz Ulice Maršala Tita 9, opština Kisela Voda, je još suviše mali da bi mogao u potpunosti da shvati šta se zapravo dogodilo. Za njega je zemljotres ostao više nego tragičan, jer su u ruševinama zauvek ostali njegov otac, majka i tek rođena sestrica.

Avramče se igrao sa dečijim kamionom u bolesničkoj postelji. Još ne shvata šta se dogodilo. Igračke odnose njegovu pažnju. To je u ovom trenutku možda ipak najbolje.

–         Lep ti je kamion Avramče!

–         Mnogo silan. Kad ozdrvim voziću ga za Skopje, kaže teško ranjeni mališan.

–         Šta je to, nešto te noga boli?

–         Da, bio mnogo strašan rat! Grmelo je i treslo. Naša kuća se srušila.

–         Gde si ti bio kad je grmelo?

–         U krevetu, spavao sam… mama je došla i sestricu stavila da je pričuvam… posle je došla i uzela je… zid je pukao… ja sam pobegao pod krevet… velika prašina…

Tako mali Avramče opisuje tragediju u trenutku rušenja kuće u kojoj je stanovao. Za njega je to više tužan događaj, nego što on može sad to da shvati.

–         Kad se lomljava završila, vikao sam i posle su vojnici došli i izvadili me, – priča Avramče, ne znajući celu istinu. Još kriju od njega da je susret sa majkom i sestricom u trenutku potresa bilo ustvari njegovo poslednje viđenje sa njima i da će on ostati u Beogradu. Tek kad odrste saznaće sve detalje o zemljotresu koji je 26. jula ove godine zadesio glavni grad Makedonije.

Lenče je našla roditelje

Svi su u prvi mah mislili d aje slična sudbina zadesila šestogodišnju devojčicu za koju su svi znali samo da se zove Lenče. Izvadili su je ispod ruševina u dubokoj nesvesti. Kad je došla k sebi, u bolnici, znala je samo da kaže ime.

Ona se ničeg ne seća. Izgleda da se kuća srušila dok je ona spavala i da ju je neki predmet povredio. Ubrzo su se javili roditelji i utvrđeno je da je to Lenče Todorova.

Kad odraste njoj će roditelji ispričati šta se dogodilo julskog jutra u Skopju kada je nekoliko hiljada kuća sravnjeno sa zemljom, i kako je toliko ljudi našlo smrt u iznenadnoj katastrofi.

 rusevine01rusevine02rusevine03

D. POPOVIĆ

Kekec,

Broj, 276

22. august 1963.

ovde dodajem veoma važan članak iz 77 godine:

lenceizkekec

 

 

 

 

Most…

Exif_JPEG

MOST-“25.maj“

na današnji dan, 19. maja 1974. godine uz veliku svečanost,

pušten je u saobraćaj ovaj most…

evo kako smo obavešteni o tome putem Ekspres politike:

MOST, SPONA JEDINSTVA 

svečanosti prisustvovali predsednik SIV-a Džemal Bijedić i najviši rukovodioci Srbije, Hrvatske i Vojvodine

most01

most03

most015

Jubilej…

…evo stigosmo i do brojke od pedesethiljada poseta ovom blogu,

što je za mene razlog da kažem jedno veliko hvala

i da uz uobičajenu kompoziciju…

Kliknite na sličicu i uživajte…

…častim vas jednim prilogom iz ondašnjih novina.

Kako se to nekada nazivalo

“Šta štampa štampa“ ili “što tiska tisak“

danas se to zove

“prelistavamo dnevne novine“

ja bih nazvao

“prelistavamo drevne novine“:

Sportski časopis TEMPO u jednom broju iz sedamdesete

objavljuje ovaj članak: 

Mladi režiser

Bata Milatović snima film o Draganu Džajiću:

 

od uba do rija 

ip7002DRAGAN DŽAJIĆ postaje glumac! Ovu vest nam je poverio  mladi beogradski  režiser Bata Milatović, koji o “Džaji“ već nekoliko nedelja snima film. Ova novost vezana za ličnost našeg najboljeg i najpopularnijeg fudbalera, o kome se u javnosti gotovo sve zna, zainteresovala nas je pa smo mladog  i ambicioznog režisera Batu Milatovića zamolili da nam nešto više kaže o njegovom i Džajićevom filmu, o tome kako je protekao Draganov debi kao filmskog glumca…

–         Snimanje filma o Džaji – oduševljeno prihvata razgovor Bata Milatović – počeo sam pre nekoliko nedelja. Tačnije, u vreme kada se Džajić sa kondicionim trenerom Srećkom Radišićem nalazio na specijalnim pripremama na Zlataru. Pošto želim da snimam mnoge detalje iz života našeg najboljeg fudbalera, iskoristio sam njegov boravak na Zlatru i tako je “pala“ prva “klapa“ filma od koga mnogo očekujem.

–         Kako ste sarađivali sa Draganom Džajićem – glumcem?

–         Vrlo teško. Ali ne zbog toga što Dragan nije znao da se ponaša pred kamerom. Naprotiv! Mnoge scene je odglumio kao pravi profesionalni glumac. Međutim, jedan drugi problem je bio prisutan za celo vreme snimanja. U vreme dok je Džajić trenirao sa Radišićem niko nije mogao da priđe mestu de su se pripreme obavljale. A šta mislite zbog čega? Da niko ne bi mogao da otkrije tajnu Džajićevog specijalnog treninga! Tako smo mnoge scene morali da snimamo skrivenom kamerom. Događalo se da ja i snimatelj provedemo po pola dana sakriveni u šumi u – očekivanju da se na stazi pojavi Džajić…

–         Ispričajte nam još neki interesantan događaj sa snimanja ako je takvih bilo…?

–         Verujte, tih, interesantnih događaja, bilo je na pretek. Možda mi je samo teško da se za neki odlučim. Jer, Džajić je svojim dolaskom na Zlatar izazvao veliko interesovanje. Često se događalo da i po nekoliko stotina gledalaca posmatra Džajićev trening s loptom. Nisam mogao da verujem da je zoliko popularan u ovom kraju. Ali, moram to reći, devojke su se za njega najviše interesovale. Jedna devojka koja se sa roditeljima sa mora, kada je saznala da je Džajić na Zlataru, nije htela da nastavi put za Beograd, pa su svi, cela porodica, uzeli sobu u hotelu i – nastavili letovanje gledajući Džajiću.

PRETEĆA PISMA!

–         Čuli smo da ste u poslednje vreme dobili veliki broj pretećih pisama u kojima vam navijači Crvene zvezde prete – u slučaju da film ne uspe…

–         Tačno je to. Dobio sam mnogo pretećih pisama,ali se zbog toga ne ljutim. I ja želim da Džajićev život što vernije prikažem na filmu. Biće to, uveren sam, prava škola mnogim mladim ljudima kako se radom i upornošću može mnogo postići u životu. Ali, što mene najviše iznenađuje, većinu tih pisama su mi uputile Draganove obožavateljke. Jedna od njih mi je, između ostalog, napisala i ovo: “…Nekoliko godina sam već zaljubljen au “Džaju“ i z amene ne postoji ni jedan drugi mladić na ovom svetu. Pošto živim u unutrašnjosti, u jednom malom gradu, nikada nisam imala prilike da ga vidim i da ga  – lično upoznam. Zato ću vaš film, kada stign eu moj grad, gledati svaki dan. Nemojte da me razočarate, jer živim za taj dan, dan kada ću svoju jedinu ljubav videti, pa makar i na filmskom platnu…“

MAJČINA BRIGA

       Da bi snimio film o Draganu Džajiću, mladi reditelj Bata Milatović je mnoge dnae probeo na Ubu, rodnom mestu našeg najboljeg fudbalera. Proveo je takođe, mnoge časove i u razgovoru sa njegovim roditeljima. O tome nam je Milatović pričao.

–         Posebno poglavlje u filmu biće posvećeno Draganovoj majci. Ona se toliko brine za Dragana, toliko teških trenutaka preživi za vreme dok njen sin igra utakmicu. Kažu da se ne odvaja od televizora ako se prenosi neka utakmica na kojoj i Dragan igra.

–         I kad će konačno, film biti gotov?

–         Film bi brzo bio gotov, ali mi je planove pokvarilo odlaganje utakmice u Lisabonu gde je Džajić trebalo da igra u timu sveta. Želeo sam da snimim i taj momenat iz njegove fudbalske karijere, jer moj film nosi simboličan naziv: “Od Uba do Rija“. Ideju za naslov mi je dao Draganov debi u reprezentaciji sveta, pre dve godine. Sada jedino moram čekati na utakmicu u Lisabonu jer je to, u stvari, Džajićev Olimp, do kojega se, eto, uspeo i on, bledunjavi dečačić sa Uba.

         KAD LJUBAV UMIRE 

        Kažete da ćete mnoge detalje iz Draganovog nekadašnjeg i sadašnjeg života snimiti na film. Dobro, a kakvo će mesto u Džajićevom životu na filmu zauzeti Ivona Puhijero, njegova nekadašnja verenica…?

         Dugo sam se dvoumio kakvu dimenziju da dam toj epizodi iz njegovog života, epizodi možda najlepšoj ali i, u isto vreme, tragičnoj. Ideju mi je, izneneda, dala jedna devojka, mislim da se zove Zorica, koja mi je poklonila veliki album Džajićevih fotografija, isečaka iz novina, koje je godinama brižljivo sakupljala. I baš taj album mi je dao ideju za kraj filma. Na poslednjoj strani albuma nalazi se zalepljena velika fotografija Dragana i Ivone. U poslednjem kadru filma Džajić će svojom rukom, zadržavajući svoj pogled nešto duže na rom mestu, zatvoriti i tu poslednju stranicu. A znate li šta to znači?!! Uveren sam da će ta scena, najpoetičnija u celom filmu, mnogima izmamiti suze na oči…

ip7

N. SIMIĆ

Tempo

Nedeljni ilustrovani jugoslovenski sportski list

Broj, 241

04.10.1970.

*kliknite na sličicu Džajinu i…

Disk džokej

                      Još kao dečak Đorđe Dražić-Đole susreće se sa zvucima rock and roll-a.  Zaljubljenost u tu muziku odvodi ga u svet disk džokeja.  Sa svojim nerazdvojnim drugom Bratislavom Protićem – Procom, koji je bio tehnički alfa i omega, nastupa po svečanim salama u Bačkoj Palanci i selima, koje  su u to vreme pretvarane u disko dvorane…

                   Kako je  Đole i jedan od prvih bajkera na ovim prostorima, miris benzina  i rock and roll-a vladaju Đoletovim životom te pored nautike, postaju njegova opsesija  i do današnjih dana…

ĐOLE

djoooole01

Predstavljanje: ‘’Moji nastupi počeli su još u vreme kad sam kao klinac imajući gramofon ‘’Phonett 607’’ bio rado viđen u društvima koja su organizovali kućne zabave. A sa pločama Kridensa i Stounsa, zabava je bila potpuna. Kao disk džokej sam počeo da nastupam početkom sedamdesetih… Svi moji nastupi su bili zajedno  sa Procom, koji je bio vrhunski majstor za elektroniku. Znači nastupali smo tada u veoma popularnom “Konjičkom klubu“, IV reonu, zatim u III ili MZ CENTAR, pa u Neštinu, Gajdobri, Silbašu te Gimnaziji i Ekonomskoj školi… I tako do odlaska u JNA 1978.’’

Repertoar: ’’Mladi onog doba su podrobno pratili dešavanja na svetskoj rok sceni, tako da su nestrpljivo i oduševljeno pratili naše nastupe A ja sam im, poštujući to,  servirao najnovija izdanja: C.C.R., Purpl, Zepelin, Stouns, Jeronimo, Black Sabath, Hendrix, Manfred Mann, Kings, Troggs, Hollies, The Equlas itd. itd. ’’

djole01

Oprema:    ’’Pošto, Proci i meni tada nije bilo ništa teško, ručno smo pravili pojačala i zvučne kutije. U početku, snage 2 x 50W, što je u ono vreme bilo fenomenalno. Kasnije smo uradili pojačala snage 2 x 200W,  jer smo pored nastupanja u disko salama, bili angažovani i na rukometnim utakmicama. Nezaboravne su prepune tribine na legendarnom ‘’Partizan-u’’. Pored već spomenutog gramofona, nabavili smo i Filips pa kasnije Tosca 5 a onda 10. Posedovali smo i magnetofone: Filips pa kasnije ŠARP

Posete: ‘’Mladi su u ono vreme, početkom sedamdesetih godina prošloga veka, imali izraženu kulturu poseta igrankama. A imali smo naše veliko društvo ili kako se to danas kaže fanove, koji su nas pratili bilo gde da smo držali program.  Na našim nastupima, broj posetilaca je bio od 200-300 pa i do 400. Sećam se i jedne anegdote: dok su u gradu gostovale Siluete, kod nas u IV reonu, sala je bila prepuna mladih ljudi koji su došli da vide nas i da čuju šta je to popularno na svetskim top-listama.

Sluša se: ‘’Pored blues-a sluša se i ostalo pomenuto. Repertoar je isti i danas, kao i onaj od pre četredesetak godina. Ponavljam, ti autori su bili i ostali zakon u rock  and rollu za sva vremena.’’

Sećanja…

…ili da se ne zaboravi.. 

salko repak

  

          Postoje glumci koji ostaju u sećanjima gledalaca po svega nekoliko uloga, ali se te njihove uloge pamte kao nešto najlepše što su gledaoci u pozorištu videli.

            Salko Repak se pojavio kasno na beogradskoj pozornici. Došao je u vreme kad se formiralo Jugoslovensko dramsko pozorište, ali nekoliko njegovih epizodnih uloga ostale su nezapažene pored čitavih niza drugih velikih rola ostalih majstora. Izgledalo je da stil ovog pozorišta ne odgovara mnogo ovome glumcu. I on je ubrzo promenio kuću, otišao je u Beogradsko dramsko koje je u to vreme bilo na pragu svoga zlatnog doba, o kome i danas govore Beograđani koji se tog vremena sećaju kao o najlepšem vremenu za koje beogradsko pozorište zna posle drugog svetskog rata.

            U to vreme za većinu pozorišnih posetilaca ići u pozorište, značilo je ići u Beogradsko dramsko pozorište, jer su ostala pozorišta nekom čudnom igrom slučaja baš onda kad je Beogradsko dramsko doživljavalo svoj procvat preživljavala duboke krize; naročito Narodno, u koje će nešto kasnije Salko Repak preći i u njemu završiti svoju karijeru jednom od najblistavijih uloga koja se posle rata videla na beogradskim pozornicama.

U to vreme Beogradsko dramsko pozorište imalo je mnogo mladih glumaca koji su i danas možda prva imena beogradskog dramskog pozorišta.  Ali starijih glumaca, glumaca sa iskustvom, bilo je malo. Salko Repak, koji je ceo svoj život proveo u menjanju pozorišta, koji je navikao i na veliku pozornicu Hrvatskog narodnog kazališta, i improvizovanu scenu u nekom bosanskom ili dalmatinskom selu u Kazalištu narodnog oslobođenja, baš sa tom vrstom raznovrsnih iskustava postao je dragoceni član ovog mladog kolektiva. Jedno vreme bio je njegov upravnik, ogledao se kao reditelj, igrao kao glumac.

Iako su mnogi gledaoci Repaka i ranije znali za njih je ova uloga u Pristlijevom komadu “Inspektor je došao“ bila veliki događaj. To veče Repak je stalno bio na sceni, vodio istragu povodom jednog komplikovanog slučaja, tom istragom golico radoznalost gledalaca i uzbuđivao savesti ljudi na sceni. Takve uloge glumci obično ne vole, jer je u svakom od njih pomalo prisutan strah da dugo prisustvo na sceni gledaoca čini pomalo ravnodušnim prema glumcu, koji ulaže najveće napore da bude zanimljiv. Pogotovu ako je uvek u prvom planu, ako stalno govori, ako izgleda da se svim ostalim na neki način nameće i da je on te večeri glavni. A uloga Inspektora bila je baš takva uloga. Bilo je potrebno mnogo napora da se ta uloga napravi dobro i još više da se učini zanimljiva gledaocima. I šta se dogodilo? Repak je te večeri bio junak dana! Iako je igrao sa glumcima nesumnjive darovitosti i bogatog iskustva, on je dominiro scenom. Sve ono što se znalo za Salka Repaka ali što beogradski gledaoci sve do te večeri nisu imali prilike i da vide, odjednom se obelodanilo i Repak je od glumca o kome se dobro govori postao glumac koji potvrđuje – sve ono što se o njemu nekoliko godina pričalo, a što gledaoci nisu imali prilike da vide.

U dramatizaciji i novoj postavci “Zone Zamfirove“ Repak je igrao Hadži Zanfira. O toj dramatizaciji i toj predstavi, postojala su različita mišljenja. Kritika je sve to zajedno, uglavnom odbacila kao nuku vrstu scenskog primitivizma a publika čvrsto prigrlila kao dragu predstavu koja je išla i punila kuću nekoliko sezona. Ali i kod kritike i kod publike Repak je dobro prošao. U jednom trenutku on je odbacio neke šablone i zbog toga pomalo odudarao od opšteg stila. Malo su otišli u drugi plan i Zona i Mane i Manulić a bio na neki način glavni baš taj Hadži Zamfir kome je Repak umeo da da neku unutrašnju ljudsku boju i da od njega stvori tragičnu ličnost.

Patrijahalni despot u Repakovoj interpretaciji postajao je slomljen čovek, tragična ličnost kojoj je kćerka, koju je od svega na svetu voleo, nanela bol. U trenutku kada stari hadžija dolazi da pregovara sa Manetom, kada obilazi oko teme i kada ga Mane muči jer neće da mu kaže da hoće da se oženi Zonom, Repak je delovao kao poražen i slomljen čovek kome se jednim nemilim događajem srušen ceo svet. Ako se zna da je pre toga u razgovoru sa tetka Dokom prezrivo gledao na mehadžijsku fukaru i da je za njega taj Mane bio jedno obično “kuče u čakšire“ onda je gledalac mogao da otkrije koliki je bio njegov poraz i koliko je dubok bio njegov bol.

A u završnoj sceni svadbe samo jednom malom pomalo tužnom grimasom, više grčem oko usta nego grimasom, Repak je opet odavao čoveka koga je zadesila velika tragedija. Jeste, on se veseli, on je na sve to pristao, ali s njim je posle te svadbe gotovo, to je udarac koji teško da će moći ikada da zaboravi, a možda neće moći ni da preživi. U trenutku kada stari Hadži Zamfir povede kolo, njegovo lice je lice čoveka koji prisustvuje sopstvenoj sahrani. A to je postignuto samo jednim tužnim osmehom koji se skamenio na njegovompotpuno mirnom i do mira ukočenom licu.

 Šta je sve to što je sobom donosio izlazeći na scenu Salko Repak. On je, pre svega, uvek na sceni igrao ili ličnosti koje same sobom nisu mnogo simpatične ili ličnosti koje su učesnicima drame nesimpatične. Tim, dakle, nesimpatičnim ličnostima on je davao i jedno unutrašnje ljudsko objašnjenje i blagodareći toj ljudskosti uspevao da od njih stvori žive ljude. Čovek koji je nesimpatičan u Repakovoj interpretaciji nije bio nesimpatična ličnost zbog toga što je zao nego zato što je nesposoban da greši u odnosu na svoje principe, vaspitanje koje je dobio, svet u kome se formirao. Idući tom linijom Repak je stvarao više tragične nego neumoljive despote i pomagao gledaocima da do kraja sagledaju tu tragiku. Umesto otpora i mržnje on je kod gledalaca izazivao razumevanje i sažaljenje. Činio ih je boljim i humanijim. Zato je i bio veliki glumac.

 P. PROTIĆ

11.april/travanj 1967. godine

ceo tekst možete proćitat ako  kliknite na glumac Salko Repak       

Ostale novine…

glob001

Ovo je naslovna strana čuvenog  Vjesnikovog ‘‘Globusa“ od pre pedeset godina. Časopis sa zanimljivim temama i fotografijama u koloru za ono vreme pripadao je prostoru fantastike. To se vidi i po ceni…

Na naslovnici su velikani domaćeg glumišta: glumica Vera Ilić – Đukić   i  glumac Miodrag Petrović – Čkalja. 

Fotografija je nastala na snimanju 21. epizode, u ono vreme, popularne TV serije “Muzej voštanih figura“

…evo nešto iz sadržaja ovog broja a za ljubitelje tuđe intime. Reč je o velikanu naše muzike/glazbe: Arsenu Dediću, kad je imao dvadeset i pet godina.

ad003

OSVRT

Veliki u B. Palanci

Šansu da vidim i čujem grupu Time uživo, imao sam leta 1974. godine i to u Staroj Gajdobri. Da, Tajmovci nikada nisu gostovali u B. Palanci ali zato jesu dva puta u Gajdobri! Organizatori Gajdobranskih letnjih igara, petih po redu, znali su koga je trebalo zvati. Naravno TIME jer su bili jedan od najboljih rock grupa tog vremena u SFRJ!

time02[1]      1973. godine su izdali i mali album sa hit- kompozicijom “Makedonija“ i “Reci ciganko što mi u dlanu piše“ koja se nalazila na drugoj strani ploče.  U ono vreme nisi morao kao danas odlaziti u velike gradove da bi gledao svoje ljubimce, oni su dolazili publici pred noge.

Mesec juli, Gajdobranke najlepše na svetu, bašta, bina, TIME u najboljem sastavu, Dado, Pop, Vedran i Rale,  vreme idealno…

Sve je bilo spremno za veliki događaj, uživanje i nezapamćeni broj obožavalaca iz Bačke Palanke. Činilo se kao da gostuju u mom gradu a ne u Gajdobri.
Kompozicije idu jedna za drugom… sve ih dobro poznajemo…. (Istina mašina,  Miš i jazz, Makedonija, Pjesma broj tri, Živjeti slobodno, Ciganka…) Uživam.  Na pauzi odlazim da gledam utakmicu SP u košarci u Portotiku Igra YU protiv domaćina. Dva velika događaja u jednoj noći.Vraćamo se a TIME je na vrhuncu nastupa…

Plakat koji prilažem nosi i datum 13. 07. 1974.g. subota, Gajdobra, početak u 20h ulaz 20 din.

time01[1]

Sledeći nastup/gostovanje grupe TIME bio je organizovan za 29. novembar iste godine u Disko klubu u glavnoj ulici u Gajdobri. Dolaze Dado, Vedran i Peco Petej. U velikoj gužvi Dado, vidno raspoložen kao i Vedran, zabavlja nas posetioce veselim složenicama- Dobro veče moji gajdobraćani… i tome sl. Vedran, sa činelom na glavi, peva svoju pesmu iz grupe Mi: La la la la… Gledao sam ih i slušao bez daha.
Ta noć mi se urezala trajno u sećanje jer nas je nepoznati dobri čovek svojim kamionom dovezao do grada, a iz prikolice smo izašli svi beli od brašna kao miševi. Nismo na to ni obraćali pažnju jer su nam zvuci grupe Time, još bile u ušima…

Osvrti…

               

SVE JE ROCK AND ROL

… iz sveske jednog D.J.—

  ..kako dalje ja moram dalje ja idem dalje kroz bez posla i bez love uvek isto bez posla i bez love svima ovde reći ne bih mogao moram dalje nastaviti spisak da teče teče reka naslova živimo od pesama one imaju naslov naslov se piše da sakupljeno tako se ureže dubok duboko idemo dalje jer NAŠI DANI traju NAŠI DANI traju NAŠI DANI sa osmijeh pa doviđenja vještice te pjesma sa planine i pjesma o djetinjstvu gde srebri se mraz sa uvijek kad ostanem sam i sivilo perona pa trebao sam ali nisam pa opet trebao sam ali nisam da da trebao sam ali nisam i a ti se ne daj pa pjesma povratnika jer ja sam feniks kroz pov-ratak i prva ljubav gde prolazi jesen da bih rekao dobrodošla draga i pesma o njenim snovima pa bar dok si tu ima nostalgija trkalište baš me briga moje lađe i skladište tišine i nešto što ima ukus na helena lijepa i  ja na kiši pa dijete zvijezda i kule od riječi da bi išlo negdje postoji netko negde postoji netko negde postoji netko i posmrtna osveta i šta bi bilo da te nema jer ide stranac i grad i dobrodošla draga je noćna ptica pa nastavljam dalje sa opet i odlazak i carstvo samoće i balada o osmijehu pa stari grad i dugi put sa izgubljena žena i lile su kiše jer piši mi i obećaj mi proljeće u mome dlanu prođe ovaj dan i dođi do nas pa na kraju kojeg nema najbolje bi bilo da promjenim grad jer nastavljam sa ostavi trag sa ležaj od suza dok sunce sja gde je jedna mladost pa po prvi put oluja je život moj i idemo dalje dalje i samo dalje sa noćna buka ako poželiš sa samo jedna noć i gitareska i sve će biti mnogo bolje pa cvrčak i jednoj ženi i rastanak i ona je i i svet je bez ljubavi a ja nastavljam dalje dalje iskopavam nove i nove naslove sunčani dan je nebeski dar u put u ništa pa žene voli život moli pa kiši i malo je hladno uz najbolji drug pa balada o hipijima pa potraži me u predgrađu te vera pavladojska pa sos te odisej i život je lijep pa notturno i još malo pa onda kad umrem i oblak sa patetična pjesma o gospođici evi kroz jesenja balada…

nastavak možete videti ako kliknete na sličicu…

Godinu dana Bloga…

… Ovih dana je prošlа godinа kako sam,  na nagovor svoje  supruge, otvorio blog Slike mog SFRJ detinjstva.

Blog, sa svim mojim manjkavostima, je skroman prilog vrednostima jednog vremena koje malo koga danas zanima… No mic po mic i došlo se do preko dvadeset pet hiljada poseta što je za mene impozantna cifra..

Ovim putem se zahvaljujem svima Vama koji ste posetili ovaj blog a i komentarisali

a naročito jednoj Ljiljani …

koja mi je napisala:

“Napravili ste zaista pažnje vredan blog. Odlični su i tekstovi pažljivo odabarnih gostiju, ali ono što mi se najviše svidja je što Vaš blog nije nostalgičan u nekom melodramsko-patetičnom smislu, već je jednostavno, sećanje na bivšu nam domovinu. Koju sam ja lično volela. I s kojom teško izlazim na kraj. Kažu da je najteže boriti se sa nepostojećom zemljom, koja je sveprisutna.“

..zahvaljujući Guglu možete ovaj Blog čitati i na engleskom! Kliknite ovde

Povodom male svečanosti postavljam kompoziciju  lokalnog benda  onog vremena, Dr. TON, pod nazivom “Jugoslavija“, koja je dobila:

Prvu nagradu publike daleke 1980. godine na Zaječarskoj gitarijadi:

Kliknite na sličicu i uživajte…

PRVIH PEDESET GODINA

       MILAN ĆURČIĆ

(Sivac, 26.01.1949.-Bačka Palanka, 09.08.2012.)

Danas je, pre podne, posle višemesečne borbe protiv opake bolesti preminuo Mile Ćure, kako smo ga mi svi zvali.

Mile je ceo svoj život posvetio onome što voli: muzici!

Promoter rock and rolla i bluesa u svakoj prilici…a naročito kroz svoje radio i televizijske emisije…

Muzika i samo muzika…

sa istim poštovanjem pristupao je

…bilo da se radi o svetski poznatim imenima, (vidi ovaj primer,)

ili da su u pitanju anonimna, neafirmisana imena iz sveta muzike..

(o tome ovaj primer)

Umesto reči evo nekoliko fotografija na kojima je Mile sa velikanima iz sveta muzike…

…a evo i slike Milana Ćurčića

rad Borislav Svitlica,

Bačka Palanka:

evo i ova fotografija iz privatne kolekcije gsn. Antića…

Milan Ćurčić

mileccc

Novine u SFRJ

                …nedavno naletih na  Basarin tekst u kojem spominje Kekec u kontekstu režimskog glasila za mlade??? Verovatno je čovek upućen (objasnio mu bivši tast koji je u ono vreme harao dečijom štampom) a ne kao ja, koji je te dečije novine doživeo sasvim drugačije.

                 U to se možete i Vi poštovani posetioci uveriti ako otvorite stranicu u kojoj sam pokušao pedstaviti novine kako sam ih ja doživeo…

…26.jula 1963. godine desio se stravičan zemljotres u Skoplju. Kekec je nas klince stalno informisao o toj tragediji od koje je evo prošlo već četrdeset devet godina…

više možete vidjet ako kliknete na KEKEC

Novine u SFRJ

МАЛИ ЈЕЖ

 – BEOGRAD

To su bile prave dečije novine za zabavu. Za odrasle je postojao veliki JEŽ, a za nas klince MALI JEŽ. Družio sam se sa njim od samog početka od dvadesetog broja do zadnjeg broja… Autori u JEŽ-u  su bili velikani pisane reči, kao što su Mika Antić, Duško Radović, Slobodan Marković, Aleksandar Popović, Ršum, Alek Marjano…,  a i velikani stripa….

..pošto je sutra 25. maj, evo naslovne stranice dvestotog broja,,.

 …evo naslovne strane kao dokaz da je rokendrol i nama klincima bio predstavljan:

 

Celu stranicu posvećene ovim zanimljivim dečijim novinama, možete videti ako kliknete na MALI JEŽ…

 

Osvrti…

 DUPLI ŽIVI ALBUM – 40 Copy of R&R 149 popboom72_page1_image1GODINA

               Prošlo je četrdeset godina od pojavljivanja prvog živog duplog rock albuma u YU. Red je da neko slovo napišemo o tome…“Tog aprila “tresla se hala Tivoli!“ (jedan od naslova iz ondašnjih novina). U kojoj je samo dve godine ranije reprezentacija YU u košarci osvojila prvo mesto u svetu! Trajko Rajković, Čosić Kapičić, Žorga, Čermak, Šolman, Tvrdić, Plećaš, Daneu, Skansi… su otišli u legendu. U legendu su otišli i učesnici rock-događanja u toj istoj Hali, koji su decenijsko postojanje u YU prostorima krunisali javno na dvodnevnom prazniku Rock and roll-a. Neki od imena YU-rocka su ostavili trajan/veličanstven pečat za sva vremena, na duplom albumu, koji je u ono vreme, u onoj državi, bio nešto novo, neobično, veliko! Inače ta ’72. godina je bila značajna u produkciji ploča. Pored pomenutog albuma, svoje albume izdaju grupe TIME i KORNI, koje muzički stručnjaci izdvajaju u kvalitetnija izdanja sedamdesetih. POP MAŠINA, najjači BGD rock bend svih vremena(!), izbacuje svoj prvi singl:Put ka suncu/Sjaj u očima. (gosti u BP 01.04.1973.) Grupa Yu grabi sigurnim koracima napred, izdajući  male ploče sa večnim pesmama: Mali medved, Kosovski božuri, U tami disko kluba, (od 18.01.1972. kada su gostovali prvi put, grupa se odomaćila u BP te je dolazila skoro svaki mesec…)

            Čitam sa omota (moj slobodan prevod sa slovenačkog) tekst koji je potpisala Slovenija koncert: “Naš prvi maratonski pop-festival  je iza nas. Mnogi od nas su prisustvovali toj manifestaciji naše pop muzike. Međutim, mnogo više je onih koji nisu bili 21. i 22. aprila 1972. godine u hali “Tivoli“. Zato smo se odlučili snimiti festival, izabrati najbolje snimke, i njih prezentovati (prvi put u Jugoslaviji)  na duplom “živom“ albumu, koji je sad tu pred Vama. Album je sniman u punoj stereofonskoj tehnici, koji će Vam omogućiti najbolju reprodukciju, te ostati za podsećanje na naš POP BOOM. Svima koji su organizovali i omogućili izlaženje albuma najlepše se zahvaljujemo.“

…ceo tekst pročitaj o v d e…

Osvrti…

Veliki u Bačkoj Palanci

                          Sećanja na  YU grupu datiraju još od prvog njihovog nastupa u emisiji  Nikole Karaklajića “Veče uz radio“, zatim prvog singla i na kraju gostovanja u B. Palanci. Vremenom su se odomaćili te su dolazili jednom mesečeno. Žika Jelić, bass, je i rekao čuvenu pohvalu za zidanu binu u kultnom Domu omladine, da je to najlepše mesto na kojem su nastupali?

                 No,vraćamo se 18. januaru 1972, godine kada su članovi ovog sastava prvi put nastupili. Osnovani, kao što smo naveli, krajem 1970.g. sledeće godine izdaju singl sa numerom Tatica i Nona. ”Čuveni” PGP RTB po starom svom ”poslovnom” običaju, ga izdaje u malom tiražu da sam ga jedva našao u nekom dalekom gradu odavde… Taj mi je singl neko i prisvojio (ukrao) 1974.g. na završnoj školskoj igranci… Kvalitetni muzičari sa dugim stažom u rokenrolu su izabrali svoj stil i gde god da su nastupali plenili su publiku, da su čak iznenadili i lukavog K. Kovača što je i priznao.

                   Velika sala Doma Omladine je bila puna mladog sveta. Žestoka i agresivna svirka solo gitariste Dragog Jelića je plenila naša srca i od tada su mnogi koji su bili na tom koncertu ostali verni poštovaoci njihovog repertoara. A on je striktno bio sastavljen od autorskih kompozicija: pored pomenutih pesama sa singla izvodili su Bio jednom jedan pas, i večitog Malog Medveda koje su stavili na drugi singl koji je izdao posle par meseci Jugoton, pa Drveni most, Ludi kamen, devojka Džoj, značajna, Opus broj 1, itd.

 

 

 

ceo tekst možete pročitati ako kliknete ovde…

Čokolada u SFRJ

Normalno je da sam kao klinac voleo čokolade. Izbor, bar meni,  u to vreme nije bio loš. Evo za početak prikaz omota jedne čokolade, za koju kažem da je preteča Milke čokolade…
… sačuvane omote čokolada možete videti ako kliknete ovde! 

U to vreme kad je žvaka bila nešto novo,  nama klincima,  na tržištu je bila zanimljiva ponuda:  deset žvaka/bubble gum u obliku cigareta pakovane u kutiju sa original slikom “pravih“ cigareta…