Režiseri

Živojin Pavlović

Lazar Stojanović

Dušan Makavejev

 Želimir Žilnik

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

ovde pripada ovaj tekst jer se odnosi na ove režisere

zeleni

ŽIVOJIN PAVLOVIĆ,

PISAC I FILMSKI REŽISER

sl001

zika004

zika003

zp3

Živojin ima jednu knjigu pod naslovom Zid smrti evo razglednice sa tom temom—

zidsmrti

zpavlovich.jpg

 

zp877

 

zikaaa

 

Lazar Stojanović,

filmski režiser

ls

lstoj

latasro3

lazasto4

lazasto1

lastom1

 

 

DUŠAN MAKAVEJEV-mak

FILMSKI REŽISER

mak1

mak3

mak2

https://slikemogdetinjstva.files.wordpress.com/2012/05/mak1.jpg?w=449&h=601

https://slikemogdetinjstva.files.wordpress.com/2012/05/mak2.jpg?w=659

mak1

Mak ima film Nevinost bez zaštite o Dragoljubu Aleksiću a evo i razglednica…

mak1

brbljaju danas da je u sfrj bilo sve zabranjeno, evo jedan od mnogih demanta…

wr

 

wrmo.jpg

Želimir Žilnik,

filmski režiser

zile

zile

 

Želimir Žilnik

Marble Ace’

Neshvaćen i zabranjivan, pa nagrađivan i hvaljen, tvorac brojnih kontroverznih filmova i danas je fenomen svoje vrste…

U Novom Sadu je prvog dana juna premijerno prikazan novi dokumentarni film Želimira Žilnika „Kenedi se vraća kući“. Film se bavi sudbinama azilanata sa prostora bivše Jugoslavije, najviše onih sa Kosova, i drugih zemalja u Nemačkoj, kojima je nemačka vlada otkazala gostoprimstvo i izručila ih matičnim zemljama, iako su mnogi od njih rođeni u Nemačkoj, nikada nisu živeli u svojim „matičnim“ zemljama, a neki čak ne znaju ni „vlastiti“ jezik. Prava tema za Žilnika. Evo zašto:
„Moji uzori su bili Sveta Lukić, pesnik Branislav Petronijević, filmski reditelji Dušan Makavejev i Žika Pavlović. Osećao sam užasnu fobiju prema akademskim ljudima koji govore latinski ili apstraktno kritikuju izložbu likovnih umetnosti. Međutim, ove umetnike sam odmah razumeo“, izjavio je Žilnik sredinom šezdesetih. Par godina kasnije, Žilnik će na jednoj retrospektivi u Njujorku videti dokumentarce Roberta Flaertija, Žana Ruša i Krisa Markera i doći u dodir sa, kod nas tada neprisutnom i nepoželjnom, socijalnom i političkom kritikom.
Upisavši Pravni fakultet, Žilnik će od početka stvaranju filma pristupiti amaterski, što će biti temelj njegove avangardne filmske poetike, lišene osnovnih zanatskih – i dramaturških i rediteljskih – pravila. „Na čitavu generaciju kojoj sam pripadao, a koja je formirana sredinom šezdesetih godina, uticala je ideja o demistifikaciji umetnosti. Kada govorimo o filmu, to se odnosi na razbijanje pravila klasičnog bioskopskog, ali i umetničkog filma. To je vreme kada su se pojavili Vorhol i Godar“,
izjavio je Žilnik, precizno definišući svoje polazne umetničke koordinate.

Uticaji
Svi važniji Žilnikovi filmovi proizilaze iz treš estetike, a dokumentarizam ima presudni uticaj na izgradnju prosedea. Osim snažne struje „filma istine“ (cinema verite) pedesetih i šezdesetih godina, koji je u mnogo čemu uticao na svetski igrani film u preuzimanju ideja o snimanju isečaka iz života bez čvrste fabule. Žilnikove uzore mogućno je naći i među njujorškim i francuskim dokumentaristima, koji su mu skrenuli pažnju na široke mogućnosti pri snimanju samog istinitog događaja.
Takođe, Godarovo eksperimentisanje sa formom, naročito stalno prekidanje fikcije dokumentarnim delovima, i Vorholovo minimiziranje forme i sadržaja, nezainteresovanost za filmski jezik u bilo kom segmentu (ostavljanje grešaka i sl.) i veličanje tzv. kućnog filma, imaju trajno mesto u Žilnikovoj poetici. Popularisanje diletantske glume i afirmacija naturščika dovodi je, dalje, u vezu sa Pazolinijem, dok suptilniji poetički zahvati, kao i izvestan revolucionarni duh, upućuju na Bunjuelov nadrealizam.

Rani radovi
Celu prvu fazu filmskog rada Žilnik posvećuje savremenim temama, koje uključuju društvenu, političku i ekonomsku kritiku svakodnevice. Prvi filmovi bili su dokumentarni: „Žurnal o omladini na selu, zimi“ (1967), „Pioniri maleni, mi smo vojska prava, svakog dana ničemo ko zelena trava“ (1968), „Nezaposleni ljudi“ (1968) i „Lipanjska gibanja“ (1968). Njihovi naslovi otkrivaju i tematiku. Filmovi su u socijalističkoj Jugoslaviji bili uveliko kritikovani kao namerna provokacija, što znači da su bili tipični odraz vremena.
Studentske demonstracije ’68. tema su i Žilnikovog prvog igranog filma „Rani radovi“ (1969). Postupkom filma-eseja tumači se period posle studenstskih protesta kao slika neuspeha i dokazuje da je poboljšanje uslova nižih društvenih slojeva nemoguće postići samo simuliranjem revolucije. „Osnovna ideja filma bila je da su političke pobune uvek samo delimično uspešne, jer ih ubrzo hvata buđ, pošto se protagonisti, po prirodi stvari, umaraju i posustaju. Citatom na kraju on potvrđuje da je svesno ekranizovao stav o „nedovršenoj revoluciji“ Luisa Antuana Sen Žista, koji tvrdi da „revolucionari koji revoluciju dovedu do pola sami sebi kopaju grob“.
Radeći filmove u novosadskoj „Neoplanti“, Žilnik se nalazio u okruženju prvih konkretnih akcija vojvođanske „nove umetničke prakse“ šezdesetih (Bosh+Bosh, grupa Kod itd.), te i njegovi rani filmovi nose pečat svakovrsnog eksperimentisanja i slobodnog izražavanja. S druge strane, Žilnik usko sarađuje sa Dušanom Makavejevim.
„Rani radovi“ su munjevito bili zabranjeni posredstvom državne cenzure, sa argumentacijom da vređaju javni moral i da loše utiču na vaspitavanje omladine. Nakon malo gužve, negativna propaganda donela je Gran Pri filmu na festivalu u Berlinu. Ubrzo potom, dnevnoj štampi pojavljuju se kritički tekstovi o domaćem crnom filmu (Makavejev, Saša Petrović, Žilnik), a s dolaskom Draška Ređepa na čelo „Neoplante“ i donošenjem novog zakona o kinematografiji, koji omogućuje pravno gonjenje filmskih radnika koji se kritički odnose prema stvarnosti, te nakon bunkerisanja novog igranog filma „Sloboda ili strip“ (1972), Žilnik emigrira u Nemačku.

Halt!
O samom jugoslovenskom crnom filmu Žilnik je prethodno bio snimio dokumentarac „Crni film“ (1971). Bio je to, u stvari, dokumentarni film o snimanju dokumentarnog filma. Stilski blizak Vorholovoj filmskoj antipoetici, „Crni film“ razotkriva realizaciju dokumentarnog filma i parodira kasting za igrani film. Sve vreme film cinično pokazuje da su akteri – beskućnici dovedeni u rediteljev stan samo zbog filma, a ne da bi se rešio njihov stvarni problem. Završnom rečenicom koju reditelj upućuje „glumcima“, da se u miru raziđu jer je nestalo filmske trake, otkriva se sva beda tadašnjeg crnotalasnog, a i kasnijeg filmskog apstraktnog humanizma.
U Nemačkoj, gde snima niz dokumentaraca o gastarbajterima, Žilnik stvara svoj verovatno najzanimljiviji dokumentarni film „Javno pogubljenje“ (1975). Film je i danas jedini nemački dokumentarac koji je zabranjen za prikazivanje odmah nakon nastanka. U njemu se reditelj bavio južnoameričkom terorističkom bandom koju je policija, nakon pljačke banke, ubila pred TV kamerama.
„Postavio sam sebi pitanje kako su svi ti novinari znali da će teroristi biti pobijeni i na vreme uključili svoje kamere. Verovatno zato što je sve unapred bilo isplanirano u dogovoru s policijom. To je bila javna presuda zločincima.“, rekao je Žilnik povodom filma.
Poetika ovog ostvarenja bila je zasnovana na drugačijem viđenju tuđeg snimljenog materijala, razotkrivanju montažne laži TV ekipe bavarske televizije, prikazivanju manipulacije izvršene pomoću medija i nuđenju novog vizuelnog sagledavanja pogubljenja koje se uživo odigralo pred kamerama i bilo emitovano u udarnim vestima širom Nemačke.

Naturščici
Nakon povratka u Jugoslaviju krajem sedamdesetih, Žilnik nastavlja rad na dokumentarcima, retkim igranim filmovima i počinje da radi dokumentarne televizijske drame. Do 2001. snimio je osam igranih, 27 dokumentarnih filmova i 11 TV drama. Svi pomenuti žanrovi, međutim, nose prepoznatljiv autorski pečat – i u tematskom, i u poetičkom smislu.
Osim u filmovima „Lijepe žene prolaze kroz grad“ (1985) i „Tako se kalio čelik“ (1988), u kojima su glavne uloge dodeljene profesionalnim glumcima, u svim drugim – kako dokumentarnim, tako i igranim filmovima – Žilnik je uglavnom angažovao naturščike. Oni se u većini slučajeva pojavljuju kao promoteri vlastitih biografija; drugim rečima – glume sami sebe.
Ove poetičke osobenosti obeležavaju i Žilnikove filmove iz devedesetih, npr. „Tito po drugi put među Srbima“ (1994) i „Marble Ass“ (1995). Govoreći o drugom filmu, Žilnik naglašava: „Nijedna erotska scena nije odglumljena. Sve se to zaista dešavalo pred kamerama. Iz filma je, recimo, izbačena jedna scena u kojoj Merlin seksualno zadovoljava mušteriju ispred automobila. Sve je to jako čudno. Kada smo upalili reflektore u Ulici Gavrila Principa, gde rade kurve i transvestiti, mislio sam da će se rasturiti. Međutim, đavola! Pred kamerama se sasvim slobodno prostituisalo, prodavalo, ugovaralo…“
Već i ova rediteljeva beleška otkriva da su i teme i obrade kojima je nekada uspevao da šokira, iznenadi ili sablazni javnost/gledaoce izgubile svoju oštricu, te da ni parodiranje tabu tema nema više efekat kakav je imalo pre dvadeset ili trideset godina.

Vezan dobrim delom svog filmskog rada za raznovrsne društvene demistifikacije, delimično za socijalnu umetnost, naročito u pogledu izbora tema i aktera, delimično za Vorholovu minimalističku filmsku poetiku, sa uplivima SF elemenata, Želimir Žilnik je do danas ostao reditelj izuzetno jeftinih filmova, u čijem je okviru nastalo nekoliko dobrih ostvarenja sa prepoznatljivim potpisom.

Brankica Mikić

TOM GOTOVAC

gotovac.jpg

zafilmyu

 

xxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxxx

xxxxxxxxxxxxxxxxx

KRSTO PAPIĆ, reditelj

krstopap

kp1.jpg

 

Lordan Zafranović, filmski režiser

 

lordancik.jpg

lord

lordanz22.jpg

lz222.jpg

 

lordo1.jpg

Rajko Grlić

 

rg3......

rg1.jpg

rg2.jpg

 

Živko Nikolić, režiser..

znik1

 

znik2.jpg

zk3

SAŠA PETROVIĆ

petro1.jpg

petro2....jpg

Milan Jelić, režiser i glumac

milanjelić

 

postojao je jubilej od 20. godina SFRJ filma, pa je filmski svet napravio prilog čiji je sadržaj razgovor sa ondašnjim aktualnim režiserima…

 

Advertisements

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: