Dnevne…

…od dnevnih novina beogradske Večernje novosti su mi, osim sportskog dodatka, ostale u sećanju i po strip kaiševima Švrća, Cisko Kid i Porodica Tarana…

…upamćeni i po sloganu, koji je postao opšteprihvaćeni štos:  “list sa najvećim

tiražom u državi….

…to su bile ”glavne” novine kod Laze berbera kod koga me otac vodio na šišanje, kako po crnoj hronici a i srednjih strana…(pioniri ili preteča današnjih žutića)

evo uzorak iz 63- sačuvan list, jer se u našoj kući mnogo cenio…

vn6301

sve polako teče u zaborav…da se to ne bi desilo evo jedan uzorak o čuvenom Raf-u?

naime, radi se o Miji Aleksiću koji je imao dobar deo stranice u ondašnjim večernjim…

mija63vn

 evo još jedna strana iz te 63. novembra..

vnkad je umro dizni, mi deca mnogo smo plakali…no miki šilja paja i dalje su nam pravili društvo…

sačuvah stranicu o odlasku

idola nas klinaca…

dizni66

vecernje666+

ev o tv program za dan 6.lipanj-jun 1968. godine…

vecernje6801

Pošto je sada juni/lipanj, evo nešto …

Večernje Novosti utorak, 04.06.1968.

Studenskie demonstracije u Novom Beogradu

NEREDI: KAKO JE POČELO

Demonstracije jednog dela studenata iz Studenskog grada u Novom Beogradu trajale su sa malim prekidima od nedelje uveče do juče u podne. Od 8.000 studenata koji stanuju u studenskom gradu, ni u jednom trenutku broj demonstranata nije bio veći od 2.000

Sve je počelo od ispada grupe studenata koji su po svaku cenu hteli da prodru u već prepunu dvoranu Radničkog univerziteta u Novom Beogradu, gde je za brigadiste druge smene radne akcije na izgradnji Novog Beograda organizovana priredba – generalna proba ”Karavan prijateljstva”.

Malobrojnim redarima pomagali su pred dvoranom brigadisti, a kasnije im se pridružilo nekoliko milicionara. Kako su iz obližnjeg Studentskog grada pristizale nove grupe studenata, pritisak na dvoranu ubrzo je pretvoren u sukob. Studenti su kamenicama razbili više prozora i povredili nekolicinu brigadista (jedan teže povređen u glavu), a tuča između brigadista i pridošlica bila je direktna.

Priredba je prekinuta, brigadisti su otišli u pionirski grad kako bi se sprečio dalji kontakt sa studentima, a studenti su ostali da demonstriraju –protiv milicije koja pokušava i njih da odstrani sa mesta incidenta.

ZAPALJENA VATROGASNA KOLA

ZAJEDNO sa milicijom, nešto posle 22 časa stižu i jedna vatrogasna kola, ali ona ubrzo iz ruku iznenađenih vatrogasaca padaju u ruke studenata. Pošto nisu uspeli da proguraju kola kroz nadvožnjak, studenti su kola zapalili i gurnuli ih ka milicionerima, raspoređenim oko nadvožnjaka. Ali kola su brzo završila na zidu podvožnjaka.

Uzbuđenje studenata dostiglo je vrhunac kad se medju njima ubrzo pronela vest – ko zna od koga proturena – vest da je u sukobu sa milicionerima poginuo jedan student. Uzbuđenje ljudi u šlemovima kulminiralo je kad su prema njima upućena zapaljena kola. Krenuli su jedni prema drugima u susret: počeo je direktan sukob u mraku. Odjekivali su i pucnjevi – istraga će utvrditi s koje strane. Prema nekim izjavama – s obe.

Pred snagama milicije, studenti su se povukli među blokove studentskog grada i tu je sukob završen.

POSLE PREDAHA – ZBOR

JUČE između 8.30, pred ženskim paviljonom Studentskog grada počeo je zbor. Prisutnih – oko 1.5800, pretežno učesnika demonstracije prethodne noći. Svi transparenti – izuzev jednog (”Svima posao”) osuđivali su postupke milicije. Prvi zahtevi studenata bili su: odlaganje ispita, oslobođenje uhapšenih, nepreduzimanje mera protiv demonstranata, javna osuda milicije, obrazovanje komisije demonstranata i univerzitetskih vlasti i nadležnih iz Grada. Prorektor Toma Bunuševac i drugi profesori saglasili su se sa nekim zahtevima: odlaganje ispita, formiranje komisije, ali je jedna grupa nezadovoljnih počela da ”rasvetljava” i druge probleme o kojima se baš ovih dana živo raspravlja u javnosti, a zatim je predložila da – uprkos uveravanjima prorektora Jovana Gligorijevića da će se ubrzati razmatranje ekonomskih problema studenata – povorka krene prema Trgu Marksa i Engelsa. Poslednji napor da se mirno sedne za pregovarački sto bilo je uveravanje da su uhapšeni studenti pušteni, kao i upozorenje studentima da ne nasedaju na metode nekih možda i ubačenih grupica koje pritiskom žele da rešavaju probleme koje niko ne poriče.

Ipak, povorka se uputila ka Beogradu.

NOV SUSRET KOD PODVOŽNJAKA

KOD podvožnjaka, sreli su se oko 10 časova studenti sa grupom rukovodilaca koji su pošli u Studentski grad da razgovaraju sa studentima. Tu su bili Veljko Vlahović, Miloš Minić, Stevan Doronjski, Bora Pavlović, ………i drugi.

Prvi dijalozi rukovodilaca i studenata obećavali su da će se ovaj pohod demonstranata mirno završiti. Na zahteve da svi uhapšeni budu pušteni odgovorio je Miloš Minić koji je pod punom odgovornošću tvrdio da su svi pušteni, čak i neki koji su bili uhapšeni zbog pijančenja. Isto tako, Minić je obećao sudsku istragu zbog pucanja prethodne noći.

Veljka Vlahovića studenti su toplo pozdravili. Međutim, njegove reči da se izađe s jasnim zahtevima izgubile su se u vikanju grupe najbučnijih. Tada se izdvojila grupa rukovodilaca i grupa predstavnika studenata, ali kad su utvrdili tačke i poziciju za miran nastavak razgovora, jedan od nezadovoljnih studenata je omeo miran razilazak i minirao sporazum. Studenti nisu hteli da čuju čak ni prorektora Bunuševca koji je govorio samo čas ranije na zboru.

Nastalo je komešanje. Studenti i milicioneri, koji su za vreme pregovora zajedno i mirno pušili, ponovo su se razdvojili. Sa studentske strane poletele su kamenice na milicionare, a ovi su krenuli na njih i ponovo ih potisnuli prema studentskom gradu.

evo još nekoliko sličica (uvodni minuti iz filma Ž.Žilnika ”rani radovi”) 

nešto o Rakel Velč, koja je osvojila svet….

rv68uvn

ono što je narod vole onda a i danas u ogromnim količinama….

vn1968

 

vn12076901

evo nešto iz jula-srpnja 69. i vreme kad se spremao istorijski događaj; let čoveka na mesec,,,

danas vele da je to sve izmišljeno da kosmonauti nisu ni bili tamo, da je sve montirano negde u kaliforniji itd.

ipak evo šta se pisalo tada o tom važnom događajuu za stanovnike ove planete…vn12076902ko se još seća čoveka koji je osvojio svetski rekord samovanja u pećini..

evo nešto o milutinu veljkoviću i pećini samar podno brda kalafat…

vn12076903

zanimljiva stranica iz 1969. godine, pored spremanja predstave i informacija da je korni grupa dobila nagradu u Holandiji

vn76

soja jovanović sprema novi filma

sojavn

uzorak stranice da vidite šta se prikazivalo na televiziji a tu je i program radio Beograda sa svoje tri stranice i čuveni Beograd 202…

vn69

stranica o poznatim…

vn2

a evo jedan uzorak o odvratnom događaju koju su priredili zločinci ili borci protiv SFRJ…

hrkac70

a evo jedn uzorak srednjih strana novinavečernjih sa slikama izrazito ženskog spola…

tu je i prilog za ljubitelje rolingstounsa i sahrana brajana džonsa…pogledajte i čitajte…

vn690708 vn690709

i SFRJ ne beše imuna od ludaka i zloćinaca…

vn70

…evo šta je bilo na TV programu 13.aprila…

vn7601 uz posetu Druga Tita Titovom Užicu u istom broju se pojavio i pesnik…vn7901

tu001

…mala deca sa vaspitačicom na dočeku omiljenog druga Tita u Titovom Užicu..

tu002

uzice

vn76k

 kultura

evo nešto o pravom bratstvu i jedinstvu iz onih dana a traje i do dan danas…

vnsep79

vecernje74

….pošto je ovo hit ovih meseci, čak se snima i drugi deo, te evo i mali prilog od mene…

evo kako su izgledale Većerne povodom odlaska nobelovca Ive Andrića

ivoa

aivek

ivoaa

venyc

venabc

1963.-1990.

ep6601 …druge dnevne novine koje su nam bile često u rukama je Politika Ekspres, a zbog športa i češće od ostalih…

ep66ex6701ex6702

rp60

ep71-

evo nekoliko članaka sa slikama,  iz tih plavih novina….

EKSPRES POLITIKA

 

BROJ 2485,

01.novembar 1971.

HJUSTON –

BORAVAK PREDSEDNIKA

REPUBLIKE U SJEDINJENIM

DRŽAVAMA

MEĐU KOSMIČKIM NAUČNICIMA

Gradonačelnik Hjustona Velč priredio večeru u čast visokih gostiju iz Jugoslavije

titouameriki01 Vasionski centar, Hjuston, 1. – Predsednik Tito, Jovanka Broz i članovi zvanične pratnje posetili su prekjuče posle podne Hjuston, država Teksas, gde ih je dočekao Luj Velč, gradonačelnik Hjustona, kao i istaknuti državni i lokalni funkcioneri, predstavnik konzularnog kora i veći broj novinara i reportera, javljaTanjug.

 

            Predsednik Tito krenuo je sa aerodroma u vasionski centar NASU, gde mu je poželeo dobrodošlicu direktor Centra Robert Galrut. Predsednik Tito razgledao je sa velikom pažnjom ovaj jedinstveni centar odakle su bili dirigovani letovi američkih astronauta.

 

            U njegovoj pratnji bio je i Tomas Staford, član posade “Apola deset“, koji je sada jedan od funkcionera NASE. Predsednik se zadržao u razgledanju originalnih kapsula i vasionskih letilica. Tu mu je domonstriran i način hoda po Mesečevoj površini. Prikazan je i kraći film prigodnog karaktera.

Ovo zadržavenje u centru NASE bilo je popraćeno živim interesovanjem predsednika Tita, Jovanke Broz i članova pratnje. Predsednik Tito je dobio n apoklon i snimak Zemlje koji j eposada “Apola 8“ napravila iz orbite oko Meseca.

Zatim je Predsednik Republike Jugoslavije posetio teksaški Medicinski centar, Institut za rehabilitaciju i istraživanje. Direktor ovog instituta Vilijam Spenser pozdravio je našeg Predsednika i zajedno sa doktorom Milanom Dimitrijevićem, direktorom Instituta za rehabilitaciju u Ljubljani, izneo rad i dostignuća ovog značajnog centra u kome zajdenički rade jugoslovenski i američki stručnjaci.

Predsednik Tito, Jovanka Broz i članovi pratnje bili su preksinoć gosti na veleri koju j eu njihovu čast priredio gradonačelnik Velč.

PONOVNI RAZGOVORI

TITO – NIKSON

HJUSTON, 31. – predsednikTito i predsednik Nikson, koji su se sastali prekjuče, u subotu, neposredno pred odlazak predsednika Tita za Hjuston vodili su kakose saznaje razgovore u kojima su obuhvaćeni neki krupni međunarodni problemi i odnosi između dve zemlje, javlj aTanjug.

Dva predsednika potvrdila su ono do čega su došli njihovi saradnici u razgovorima o resornim pitanjima. Ovaj drugi sastanak između predsednika Tita i Niksona trajao je više od jednog sata i vođen je u duhu koji je bio karakterističan i za njihov prvi sastanak.

Pre početka razgovora, predsednik Nikson fotografisao se u predsedničkoj kancelariji sa učesnicima jugoslovensko-američkih razgovora.

Predsednik Nikson i njegova supruga ispratili su Predsednika Tita i Jovanku Broz iz Bele kuće.

Odgovarajući na zdravicu gradonačelnika Velča, koji je istakao d aje za njega velik ačast što je domaćin takvom lideru kao što je jugoslovenski,  predsednik Tito je rekao da je impresioniran pijemom na koji je naišao u Americi.

“Sva toplina kojom smo bili okruženi, i na koju smo i ovdje naišli, ostavila je na nas veoma dubok utisak“, dodao je on.

Osvrćući se na svoje razgovore sa predsednikom Niksonom, Tito je rekao da je obavljen jedan koristan i plodan posao – “iskreno i otvoreno razmenili smo mišljenja o mnogim pitanjima kako bilaterarne saradnje tako i međunarodnih odnosa“. “Ja sam posjetio mnoge države i moram da kažem da sam rijetko kada bio tako zadovoljan sa posjetom i razgovorima kao što je bio slučaj ovdje, u vašoj velikoj i lijepoj zemlji“, zaključio je predsednik Tito.

EKSPRES POLITIKA

Broj, 2485

Ponedeljak,

01. novembar 1971.

EKSPRES POLITIKA,

06. DECEMBAR 1971. GODINE

SASTANAK POLITIČKOG AKTIVA SRBIJE

U KONKRETNU BORBU MORA UĆI SVAKO

lp

Iz krize se može izići samo ako se u svakom narodu bude suzbio nacionalizam

Sinoć se u Beogradu sastao politički aktiv Srbije da bi razmotrio zadatke Saveza komunista u ovoj republici posle 21. sednice predsedništva SKJ.

U uvodnom izlaganju sekretar CK SK Srbije Latinka Perović istakla je da je cilj ovog skupa da generalnu liniju SKJ prevede na jezik političke akcije koju određuju uslovi i okolnosti u ovoj Republici.
Latinka Perović je naglasila da osnovne karakteristike 21. sednice Predsedništva imaju trajni značaj za život i odnose u SK Jugoslavije.

Možemo reći – rekla je ona – da smo pri kraju jednog perioda koji je karakterisala velika idejna zbrka i mnogo kolebanja u Savez komunista. Ono što na kraju tog perioda izvučemo kao iskustvo, biće ugrađeno u naše akcije i borbu u sledećem periodu. Ako bismo verovali da se radi samo o tom da se jednostavno okrene novi list, značilo bi da ne shvatamo složenost i ozbiljnost situacije. Zato i nismo bili ovih dana za mitingovanje, već pre svega za raspravu i razmišljanje o svemu, najpre u Savez komunista, kako je to u završnoj reči zatražio i drug Tito. Savez komunista se mora pripremiti i organizovati za borbu koja predstoji da bi strpljivo i dugoročno lečio negativne efekte proteklog perioda, a naročito da bi mogao da otklanja uzroke kriza, da utiče na rešavanje društvenih pitanja i u tome pokaže najveću sposobnost, da bi izbegao svaku mogućnost vraćanja nazad. Savez komunista će u narednom periodu imati one karakteristike koje se u njega utisnu, upravo sada, u momentu rešavanja krize.

Sekretar CK SK Srbije rekla je zatim da je u uslovima centralizma izgledalo jednostavnije obezbediti zajednički interes. Danas, međutim, zajednicu jugoslovenskih naroda karakteriše veći stepen samostalnosti republika, pokrajina, lokalnih zajednica i radnih organizacija.

Strana 2

LATINKA PEROVIĆ NA POLITIČKOM AKTIVU SRBIJE

OSNOVNO – NACIONALNA RAVNOPRAVNOST

’’Prava proba za naš sistem i jeste u tome da, bez uprošćenih centralistčkih foruma, u uslovima povećane samostalnosti i veoma razuđene odgovornosti, obezbeđujemo zajedništvo interesa. Upravo u uslovima samostalnosti moramo sa punom odgovornošću misliti o onome od čega zavise temelji zajedničkog života- inače, dolazi do apsolutizacije samostalnosti i separatističkih tendencija. Druga strana toga jeste obnova birokratskog centralizma i velikodržavnog hegemonizma. Razume se, državne zajednice se ne raspadaju lako, ali uvek ostaje pitanje na kakvim će unutrašnjim odnosima one počivati.’’

Pošto je naglasila da se još jednom potvrdilo da su nacionalna ravnopravnost, samoupravnost i socijalisitčka demokratija osnovni izazovi stabilnosti društva, Latinka Perović je dodala da se to ne bi moralo potvrđivati samo u momentu kriza, kako se do sada činilo.

’’Ako bismo učinili korak napred u tome da goruća pitanja blagovremeno dolaze na dnevni red, izbegli bismo i mnoge krize i kolebanja u pogledu samoupravljanja, socijalističke demokratije i nacionalne ravnopravnosti kao osnove zajedništva i uslova jedinstva Jugoslavije kao državne i društvene zajednice. U tom pogledu, iskustvo kroz koje je prošla i prolazi Hrvatska u poslednje vreme, i mi svi zajedno s njom, pruža veoma značajne i dragocene pouke.’’

U HRVATSKOJ PREDSTOJI NAJVEĆI POSAO

Naglašavajući da posle rasprave u Predsedništvu SKJ svima ostaje da ponesu svoj deo tereta, Latinka Perović je dodala da u Hrvatskoj predstoji najviše da se učini.

’’U Hrvatskoj predstoji unutrašnje diferenciranje i teška politička borba. To neće biti, kako su rekli i drugovi iz Hrvatske, ni jednostavno, ni lako, jer je podela očevidno dosta duboka među svim hrvatskim komunistima, među vodećim ljudima. Treba imati u vidu ekonomske teškoće Hrvatske, o kojima je govorio i drug Tito, stanje među omladinom i inteligencijom, što sve utiče i na raspoloženje masa, o kome teško možemo suditi. U isto vreme, treba reći da su jaka, a o tome je bilo reči Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, antihrvatska raspoloženja. Hrvatski nacionalizam je pošao, tačnije rečeno on je iskoristio neke realne probleme koje je imala Hrvatska i koje ima čitava naša društvena zajednica. Logični zaključak iz toga je da se izvori nacionalizma trajno mogu eliminisati, upravo rešavanjem gorućih društvenih problema. Najopasnija, faktički unitaristička, bila bi ona reakcija na sadašnje prilike u Hrvatskoj koja bi se svodila na zaključak da nam nisu potrebne republike i pokrajine, da su i nacije izmišljene. Jugoslavija, valja se i ovog puta podsetiti, nije nastala administrativnom podelom na republike i pokrajine, već rešenošću jugoslovenskih naroda u revoluciji da žive zajedno.

Potceniti sve to, ne ući odmah u bitku sa svakom zluradošću velikosrpskog nacionalizma, značilo bi faktički dati alibi hrvatskom nacionalizmu i separatizmu i otežati borbu hrvatskim komunistima.

Jedinstvo Jugoslavije – zajednička odgovornost svih

Govorili smo i u mnogo manje jasnim momentima no što je ovaj da, zato što želimo jedinstvo Jugoslavije, ni za tren ne možemo izgubiti iz vida da u komunistima Hrvatske vidimo saveznike i saborce. Nije teško biti sada određen prema prilikama u Hrvatskoj, ali i sada treba biti dugoročan. Nigde Srbija ne može ostaviti utisak da nameće i arbitrira ne samo zato što hoće da bude široka i da u ovom momentu čini velike gestove, već zbog toga što su se realni odnosi u jugoslovenskoj zajednici promenili i što su danas takvi da njeno jedinstvo predstavlja zajednički interes i odgovornost svih republika.

Upravo u ovom momentu, Savez komunista Srbije i socijalistička Republika Srbija moraju potvrditi svoju spremnost da u Jugoslaviji ne traže nikakava posebna prava, niti u njoj preuzimaju specijalne obaveze. Moraju učvrstiti uverenje ne samo hrvatskog, nego i drugih jugoslovenskih naroda, da su zainteresovani za takve odnose u federaciji koji eliminišu svuda i svaki izvor hegenionizma i separatizma.

Iz ove krize Jugoslavija će izaći samo ako u svakom narodu koji u njoj živi bude suzbijan nacionalizam i ako svaki od naroda i narodnosti u odnosima koji su danas uspostavljeni u jugoslovenskoj federaciji, vidi mogućnost ostvarenja svojih prava. Zato bitka sa velikosrpskim nacionalizmom jeste jedan od prvih i glavnih pravaca udara naše sadašnje akcije. I to ne samo sa onim pojavama velikosrpskog nacionalizma kojima je glavno izvorište u građanskoj ideologiji, već sa njegovim novim izvorištima, u birokratskim monopolima u ekonomskoj sferi, koji teže zatvaranju Srbije, koji kao što je već toliko puta rečeno u Savezu komunista Srbije, kad ne mogu da vladaju Jugoslavijom, nude separatizam kao formulu.

Sekretar CK SK Srbije rekla je zatim da glavna orijentacija u ovoj Republici ostaje rešavanje politike nacionalne ravnopravnosti. Ona je nagovestila, da će se uskoro na sednici CK raspravljati o položaju svih narodnosti u Srbiji, što će predstavljati doprinos radu na regulisanju položaju narodnosti u novom Ustavu Srbije.

Svuda je na probi najbrojnija nacija

’’I u našoj Republici, nastavila je Latinka Perović, i u obema višenacionalnim pokrajinama, svuda je na probi najbrojnija nacija, odnosno narodnost. Ima mnogo realnih problema u odnosima u svim višenacionalnim zajednicama, i treba ih postupno uzimati u rešavanje. Sve institucije u kojima se ova pitanja mogu pokrenuti i rešavati, zajedničke su. Svako odlaganje da se ta pitanja postave i počnu rešavati u okviru institucija, moglo bi da utiče na organizovanje na nacionalnoj osnovi, što bi, u krajnjoj liniji, značilo razbijanje jedinstva užih zajednica, slabljenje političke stabilnosti Socijalističke Republike Srbije, a time i izazivanje nestabilnosti u Jugoslaviji.

Sigurno je da idejna i politička jasnost u nacionalnom pitanju, obezbeđuje širinu borbe protiv nacionalizma. Savez komunista Srbije, i posebno Centralni komitet, dužni su da to neprestano obezbeđuju. Ali, u konkretnu borbu mora ući svako, ne samo u skladu sa svojim opštim obavezama prema liniji Saveza komunista Srbije i Saveza komunista Jugoslavije u nacionalnom pitanju, već u skladu sa svojim nadležnostima.

Iako su nacionalni odnosi bili povod i uzrok sadašnjoj krizi u Jugoslaviji, u akciji posle XXI sednice Predsedništva Saveza komunista Jugoslavije, ne bismo smeli da se svedemo samo na nacionalne odnose.

Odlučno na princip dogovaranja

Govoreći o odnosima u federacijama Latinka Perović je naglasila da smo dužni u punoj meri da doprinesemo realizaciji principa dogovaranja. S toga se, posle amandmana ne može nigde prihvatiti pritisak kao metod rešavanja zajedničkih interesa. Istovremeno to znači da se blagovremeno moraju postavljati pitanja koja život nameće i koja traže odgovore.

Sekretar CK SK Srbije rekla je zatim da u ekonomskim odnosima u jugoslovenskoj zajednici neprestano imamo u vidu politiku čistih računa. To je uslov da svako odlučuje o višku rada koji stvara, a upravo u tome i jeste društvena sadržina nacionalnog pitanja u uslovima samoupravljanja. Ističem to jer smo skloni da u momentima ovakvih kriza i prestrojavanja ispustimo iz vida strategiju građenja odnosa u federaciji.

Pitanja ekonomskog sistema nisu prosta. Radi se o razlici u interesima, u prvom redu između razvijenih i nerazvijenih, o tome da su ekonomska pitanja suviše ispolitizirana, da su često poistovećena sa nacionalnim interesima.

Dužni smo da se kritički osvrnemo i na naš odnos prema otvorenim pitanjima ekonomskog sistema, deviznog, spoljno-trgovinskog, bankarskog režima. Naša orijentacija može biti promena odnosa koji bi bili u skladu sa jačanjem pozicije privrede, udruženog rada i razvoja samoupravljanja, a ne očuvanja stas kvoa. Jer, ako ne bismo stvarima ekonomskog sistema tako prilazili, značilo bi da i sami imamo u vidu republički interes kao takav, a ne društveni koji je i osnova ujedinjavanja u Jugoslaviji, ne samo političkog nego ekonomskog.

Naši zadaci, pored ostalog, proističu iz daljeg rada na političkom sistemu, posebno za izradu Ustava Socijalističke Republike Srbije. Tu smo u velikom iskušenju, da principe za koje smo se zalagali u federaciji: ravnopravnost, samoupravljanje, demokratizaciju, jačanje pozicije udruženog rada, primenimo sada unutar Republike. Prave krize, kao što pokazuje iskustvo Hrvatske, upravo mogu da izbiju na tome kako urediti unutrašnje odnose u Republici, i kako se organizovati u primeni ustavnih amandmana.
Samoupravljanje – društvena suština reforme

Latinka Perović je zatim rekla za društvenu suštinu ustavne reforme predstavlja jačanje samoupravljanja i da će jačanju ekonomskog i političkog položaja radničke klase biti posvećena i četvrta konferencija SK Srbije. U njenim pripremama treba ostvariti široko političko angažovanje i pokretanje radničke klase u sagledavanju svog položaja i rešavanju pitanja. Ona je dodala da će se uskoro raspravljati i o socijalnoj politici i socijalnim razlikama u Republici.

’’Izgleda nam da smo Kongresom kulturne akcije i Savetovanjem o idejnim pitanjima došli do orijentacije izuzetno važnim i osetljivim oblastima. Tu, kako je drug Tito rekao, treba da potvrdimo svoje sposobnosti. Ako to uspemo, lakše ćemo izaći na kraj sa antisamoupravnim strujanjima, sa građanskom ideologijom i sa neprijateljskim radom. Savez komunista Srbije ne propoveda neki liberalizam u odnosu na te struje i na ta pitanja. Radi se o tome da Savez komunista ne može pristati na to da se njegova uloga reducira na to da on zameni sudove, tužilaštva, inspekcije. Zabune i neefikasnost ovih institucija dolazili su upravo kao rezultat mnogih idejnih kolebanja i nesnalaženja unutar Saveza komunista. Ove institucije, razume se, ne mogu preuzeti ulogu Saveza komunista, ali bez njegovih jasnih opredeljenja i one ne mogu odgovorno funkcionisati.

Demokratski društveni sistem podrazumeva odgovorno funkcionisanje svih svojih institucija. Jedino orijentacija na demokratizaciju političkog života u Srbiji može da iskoreni svaku mogućnost autokratije, klikaštva i kneževskog mentaliteta koji još karakteriše politički život Srbije.

Latinka Perović je na kraju govorila o pripremama za drugu konferenciju SKJ i istakla da se u centru priprema za tu Konferenciju moraju naći ova društvena pitanja koja je pokrenulo i razmatralo Predsedništvo Saveza komunista, ali i sam Savez komunista. ’’Kako osposobiti Savez komunista da u promenjenim odnosima u federaciji ostvaruje idejno i političko jedinstvo, šta učiniti u njegovoj daljoj demokratizaciji, kako izbeći neprestane opasnosti da Partija živi na dva nivoa: u forumima aktivnost, u bazi pasivnost. Samo ako stalno politički živi, ako raspravlja razlike, Savez komunista može da izbegne opasnost od frakcija, koje su siguran put njegovog razbijanja iznutra.’’.

U diskusiji su učestvovali Milenko Bojanić, inž Dušan Čkrebić, Bora Pavlović, Petar Stambolić, Marko Nikezič i drugi.

Politika Ekspres,
broj 2513.
Ponedeljak, 06.decembar 1971

ep0671ovaj broj je bio stvarno pun događaja….

zanimljiva strana bila je strana kultura…

ptate se zašto a evo i odgovora….

važni i danas zanimljivi događaji ispunili su ovu stranicu…

ep0571

idemo redom…

Slavica Jeremić u filmu “Bubašinter“….

ep0771Jelić ima  promociju svog prvog filma… bubašinter  izaziva veliku pažnju gledalaca…

ep0171

Olivera Katarina besna što nije u novom filmu…

o čemu se radi pročitajte u članku…

ep027Saša Petrović počinje snimat Bulgakova…

ep0471

Ljuba Popović osvaja Evropu…

Korni grupa se predlaže za nagradu…

itd…

ep0371a evo još jedan uzorak o zločincima iz tima borci protiv SFRJ…

hrkac72

ep7203

zabranjeni makavejev, skuplja priznanja za WR po celom svetu…

sprema se za oskara…

ep71011

sssssstrana iz kulture, zanimljivo zar ne…

ep71003eo72

Politika ekspres 

Ponedeljak, 20.maj 1974.godine

P. Mirković 

                                             Tito otvorio novi most “25.maj“ preko Dunava
                                                                između Bačke Palanke i Iloka

MOST, SPONA JEDINSTVA

svečanosti prisustvovali predsednik SIV-a Džemal Bijedić i najviši                    rukovodioci  Srbije, Hrvatske i Vojvodine

most00+

BAČKA PALANKA, 20. – Predsednik Republike Josip Broz Tito, burno pozdravljen od 70.000 građana Vojvodine i Slavonije, presecanjem vrpce pustio je juče u saobraćaj novi most na Dunavu između Bačke Palanke i Iloka koji će se zvati  – Most “25. maj“.

Ovom svečanom činu prisustvovali su najviši rukovodioci Srbije, Hrvatske i Vojvodine i predsednik Saveznog izvršnog veća Džemal Bijedić.

most015

Predsednik Tito sa suprugom Jovankom, u pratnji Džemala Bijedića, stigao je na most tačno u 11 časova i 30 minuta, gde su ga dočekali i pozdravili predstavnici bačkopalanačke i vukovarske opštine, i delegacije Hrvatske, Srbije i Vojvodine.

Veliku svečanost otvorio je predsednik opštine u Vukovaru inženjer Nenad Krekić, a potom je govorio predsednik bačkopalanačke komune Žarko Lukić. Između ostalog Lukić je rekao da je Most “25.maj“ rezultat zajedničkih napora radnih ljudi iz SAP Vojvodine, SR Hrvatske i SR Srbije i delo ruku radnika koji su u 725 metara dugi most ugradili 7.300 kubnih metara betona, 2.300 tona čelika i utrošili milion i 100.000 radnih časova. Oko 110 miliona dinara, koliko staje novi most obezbedili su radni ljudi i organizacije iz opština Bačke Palanka i Vukovar, investitor preduzeće “Vojvodinaput“ i glavni izvođač radova “Mostogradnja“ i “ Generaleksport“ iz Beograda.

most03

Lukić je istakao da most ima veliki ekonomski i strateški značaj za čitavu našu zemlju, a posebno za područja koja povezuje. Njegovom izgradnjom skraćuje se put od Bačke i Banata prema SR Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini i primorju za stotinu kilometara.

Potom se predsednik Tito, pozdravljen dugotrajnim aplauzom i pesmom “Druže Tito mi ti se kunemo“, kraćim govorom obratio ovom veličanstvenom skupu.

Drugarice i drugovi,

 

            Dozvolite mi da pozdravim ovaj veličansveni skup, u ime moje drugarice, u ime mojih drugova koji su sa mnom došli i u svoje lično ime, i da vam čestitam na još jednoj velikoj pobjedi – izgradnji ovog mosta koji povezuje naše dvije republike i Socijalističku Autonomnu Pokrajinu Vojvodinu. Ovaj most je, kao što je već drug rekao, veoma važan u ekonomskom pogledu. Most je takođe jedan dokaz više da ima mnogo toga što nas spaja i može se nazvati mostom bratstva i jedinstva“.

 

            “Jedna ovakva pobjeda znači mnogo. Sutra će biti još više sličnih pobjeda, jer naši radni ljudi ulažu mnogo napora da bi čim prije izgradili našu socijalističku zemlju, da bi još više učvrstili bratstvo i jedinstvo naših naroda“.

 

            “Ja želim da i ovaj most bude jaka spona između naših naroda, kao što će to biti i drugi koje ćemo graditi. I ne samo mostovi. U našim mislima, našim težnjama, u našim delanjima mora uvijek biti na prvom mjestu da čuvamo one velike tekovine koje smo postigli u toku rata i za koje smo se borili kasnije, da bismo čim prije podigli našu zemlju iz zaostalosti.

 

            Ovaj most pokazuje da je naša zemlja daleko odmakla od onoga što je bilo neposredno poslije rata. Mi se i sada nalazimo u periodu bujnoga procvata i svestranog napretka u našoj zemlji. Budućnost naših naroda je velika. Mi ćemo svi raditi u tom pravcu da i dalje jedinstveno gradimo i ostvarujemo ono za što su pali mnogi naši ljudi u prošlom oslobodilačkom ratu.

 

            Želim vama, dragi moji prijatelji, i ubuduće mnogo uspjeha u stvaralačkom radu. Hvala lijepo. Živjelo bratstvo i jedinstvo naroda Jugoslavije – završio je svoje izlaganje predsednik Republike Josip Broz Tito.“

 

Nakon simboličnog otvaranja mosta drug Tito je, praćen najvišim predstavnicima Hrvatske, Srbije i Vojvodine, krenuo pešice preko ovog monumentalnog zdanja. Njega su iz čamca sa Dunava pozdravili članovi veslačkog kluba iz Vukovara, Borova, Belišća i grada domaćina.

 most05

            Veoma raspoložen, Predsednik Tito je sa ostalim rukovodiocima prešao u Ilok, zatim se vratio u Bačku Palanku gde mu je u hotelu “Turist“ priređen ručak.

most02

OBAVEZA ZA SVE NAS

“Na Desetom kongresu postavićemo pred sve nas velike zadatke. To neće biti zadaci samo za nas komuniste, nego i za sve one koji grade socijalizam, koji žele dobro i sebi i drugima. Ja vjerujem da će poslije Desetog kongresa svi naši ljudi, a ne samo komunisti, prionuti na posao da se ne ostane samo na riječima i na tome šta imamo zabilježeno na papiru, nego da sve to stvarno pretvorimo u djelo. Jer, ono što smo obećali i što smo kazali da ćemo izvršiti – moramo izvršiti. U Jugoslaviji danas radnička klasa ima ono mjesto koje joj pripada i mi svi skupa, kao jedan, moramo prionuti na rad“.

“ Želim svima vama mnogo uspjeha u tom velikom djelu koje sada stoji pred nama – za veliku budućnost naše zemlje, za blagodet naših radnih ljudi!“ –

završio je predsednik Tito odgovor na zdravicu domaćina.

 

P. Mirković

Politika ekspres

Ponedeljak,

20.maj 1974.godine

rtitikw

evo još fotki sa otvaranja mosta ’25 maj’ Bačka Palanka – Ilok

iz bogate arhive MIJ – Beograd

ep7408

ep7402ep7403ep7404ep7405ep7406so7401

najveću pažnju tv gledalaca u ono vreme, ko je imao tv, bila je serija dugo toplo leto’,

glumac Ben Kvik u seriji je čak i dolazio u sfrj….

a EP je krenula sa stripom …uzimao se ekspres savaki dan i čitao strip ne čitao nego iseckao i zalepio na večernje i evo kako to izgleda…

epizoda tajna poslednjeg viskija

dnevnik

normalno bilo je da smo uzimali i novosadski dnevnik, da bi se informisali sa vestima iz vojvodine

evo par uzoraka

dnevnik iz 1969- godine

dnev69

iz 1971. godine

nsdnevnik01d1

d3

snwvnskal77

 …sledeće dnevne novine koje sam ponekad uzimao bile su zagrebački Večernji list i Vjesnik.

vječernjak

slet.jpg

zagrebački Večernjak me oduševljavao sa besmrtnim strip kaišem autora Ice Voljevice

grga

pošto je u ovom vremenu mnogo aktalan duvan…

evo jedan članak iz onog vremena o proizvodnji duhana

duhan

VJESNIK-  Zagreb

bjex2

nvj

Evo jedan članak iz Vjesnika koji je digao na noge celu javnost u SFRJ…

Najbizarniji je  svršetak ove storije da je MK dobio sud na ovu kao izmišljotinu…???

Ostalo sve znate…

 

06.LISTOPAD 1985.

 

Salih Zvizdić

 

Paraliterarna kozerija

 

NAŠ KNJIŽEVNIK NA ČETNIČKOM

PIKNIKU

 

Šta je nagnalo Momu Kapora da s koljačima raspravlja o estetici?

 

Kaže se da putovanja ubrzavaju život i da ga obogaćuju uzbuđenjima. Ljudi stoga neprestano čeznu za kretanjem. Jedni putuju da bi upoznali nepoznate krajolike, gradove i kulturne spomenike, drugi da bi nešto kupili i preprodali, treći da bi doživjeli nešto neobično ili barem novo…

Čini se da književnik i slikar Momo Kapor, uspješni romanopisac lakog žanra, ponajviše putuje zato da bi se na širokim svjetskim prostorima bavio raščišćavanjem pojmova stvaralaštva oslobođenog utjecaja svake ideologije. U posljednje vrijeme, naime, on je čini se vrlo zaokupljen razmišljanjima o tome i došao je do zaključka da “pisac ne sme biti ideolog“ iako ta svoja razmišljanja objavljuje po novinama nikoga baš ne uspjeva frapirati. Ljudi ni uz najbolju volju ne nalaze u tome ništa epohalno.

Dobro, uz posao koji obavlja u svojoj književnoj radionici pisac još može biti ribič, planinar, poljoprivrednik iz hobija, udvarač, svirač, nogometni navijač. Može se baviti i svim tim zajedno i stvaralaštvo mu neće stradati ako se ne spetlja s kakavom ideologijom. Neka tako i bude, zaključuju ljudi.

Nitko, baš nitko ni u snu ne dolazi na ideju da zagovara ideologizaciju ljubavnih romana Mome Kapora ili da ih od nje brani. A ta ravnodušnost njega užasno ljuti. On pokreće raspravu o tako važnim pitanjima estetike i demokracije, a ljudi oko njega mrtvi hladni. Piju pivo i žderu ćevape uz zvuke novokomponirane muzike. Pa, jasno. Tko tu ima pojma o čemu zapravo on govori? Zem ti zemlju u kojoj u lokalima piše: “Zabranjeno je štipati umjetnicu“!

BLATO JEDNOG DRUŽENJA

 

Kao i svi neshvaćeni, razočarani i ogorčeni, Momo Kapor je pokušao požnjeti neki pljesak u bijelom svijetu. Otputovao je čak u Kanadui bio predavač i priređen mu je piknik.

Dovoljno jasno govori otome i jedna fotografija. Na njoj se naš pisac lakog žanra i naprasni teoretik estetike vidi u društvu upravo nekih ideologa. S Momom je, naime, Bora Dragašević, ideolog i organizator četničkog okupljanja u Kanadi, predsjednik organizacije “Srpska narodna odbrana“ (njenog kanadskog ogranka) kojoj inače na čelu stoji poznati ratni zločinac iz kninskog kraja pop Momčilo Đujić. Zatim su tu Đorđe Radonić, funkcioner kanadskog četničkog pokreta, pa eminentni nacionalist i suradnik tog pokreta u Kanadi i SAD Živko Apić. On je bio zadužen da vodi Kapora po Kanadi.

Pisac koji na stranicama svojih romana dočarava nježne ljubavi očito se upustio u najgrublju igru što se može zamisliti. Proklamirao je bijeg i distancu od svake ideologije, a neki mu ideolozi baš nimalo ne smetaju. U poslednje vrijeme, kako već rekosmo, on se uporno predstavlja kao čovjek koji je zaokupljen pitanjima čiste estetike, a za sugovornike i publiku našao je ljude kojima je i danas na umu i na pameti samo ono krvavo vrijeme kad se “kraljeva vojska u otadžbini“ nožem, metkom i batinom borila “za Jugoslaviju koja će biti sastavljena od čistih Srba, pa da će ih biti samo stotina“.

AKADEMIJA MRŽNJE

 

Fotografski aparati su snimali i tako sačuvali za povijest kolone tih bradatih aveti što ih je predvodio pop Momčilo Đujić i njemu slične “vojskovođe“. Kolone krvavih pjevača. Ni brige te sivi tiću, Petre drugi Mrkonjiću…

U želji da tom svom kraljevskom tiću u Londonu osiguraju miran san te kolone su kolcima prebijali ljude i tako ih “vraćale u vjeru pradjedova“. Plesale su te aveti oko zaklanih žrtava, utjeralivale stotine i stotine porodica u kuće, pa onda te kuće škropile benzinom i palile. Tako je siječnja 1943. cijeli sirotinjski Bihor pretvoren u stravičnu baklju. Zbog dobrog sna svog tića te aveti su djevojkama odsijecali dojke i pred njihovim očima pržile ih na vatri. Tako je mučena heroina Dragica Pravica.

Nije valjda potrebno dalje nizati podatke o strahotama što su ih počinili oni s kojima danas Momo Kapor raspravlja o estetici. Da li je moguće da on nije ni svjestan u što se zapravo upustio? Sam bi vrag znao što se zapravo s njim događa. Možda je već postao toliki egocentrik da mu više uopće nije važno s kime razgovara. Važno mu je samo da netko sluša ono što on priča, jer na taj način samoljubiv čovjek najbolje razgovara sam sa sobom.

A ti njegovi domaćini imali su razloga i da se oduševe njegovim govorancijama u “Srpskoj nacionalnoj akademiji“. Da odmah bude jasno: nije to, naravno, nikakva znanstvena ustanova, nego sastajalište onih što im se još i danas trese šubara na glavi i koji valjda još čekaju da im se Draža s neba javi. Glavni je cilj te tobožnje akademije da sije mržnju među našim narodima, da iskrivljuje revolucinarnu prošlost i sadašnjost Jugoslavije, dakle u svemu je pandan ustaške “Hrvatske akademije“ u SAD.

U toj “Srpskoj nacionalnoj akademiji“ koja je, kako piše tjednik jugoslavenskih iseljenika “Naše novine“, osnovana sa svrhom da se povezuje i sarađuje sa srpskim piscima nezadovoljnim komunističkom upravom u Jugoslaviji i da njihova dela širi među srpskim nacionalistima“. Predavanje Mome Kapora pozdravljeno je, naravno, s velikim pljeskom.

Kako i ne bi kad je iz njegovog izlaganja jasno proizašlo da je on protiv svih ideologija, ali najviše protiv one na kojoj je sazdana današnja Jugoslavija, da je protiv svega što čini njeno ustrojstvo. Unatoč malim stilističkim kamuflažama bilo je jasno i da se on izjašnjava protiv ravnopravnosti, bratstva i jedinstva naroda i narodnosti Jugoslavije.

Tako pišu “Naše novine“ u broju od 22. augusta 1985. Nemamo nikakvog razloga da im ne vjerujemo, jer one su već bezbroj puta potvrdile svoju dosljednost u osudi zločinačkog ludila šovinisitčkih bukača, bili oni četničke, ustaške ili bilo koje druge provijencije.

Sa žvakom u ustima

Pisac koji voli pozirati fotografima u džemperu i farmericama i sa žvakom u ustima svojim je predavanjem ispljuvao vlastitu zemlju i morao je za to biti nagrađen pljeskom i laskavim riječima predsjednika “akademije“ Nikole Pašića. A napokon tog predavačkog nastupa “antiideologa“ Mome Kapora njegovi su se domaćini pobrinuli da mu priušte i malo zabave.

Tako se on našao u Niagara Fallsu, na četničkom pikniku, da ne kažemo sijelu. Jela se prasetina i junetina, pjevalo se i ispijale se zdravice. Nije zapisano da li je netko poveo kolo, da li se zaplesalo “kukunješ“ ili “u šest“. Ali zapisano je da je bilo i dugih govorancija. Glavni je u tome bio Aleksandar Karađorđević, imenjak i unuk znane ličnosti s nekadašnje političke pozornice krvavog Balkana.

Valja svakako napomenuti da Momi Kaporu nije palo na pamet da se pojavi na svečanosti naših iseljenika koja se održavala istog dana kad i četnički piknik. Nije zapravo nizašto imao vremena. Živko Apić pripremio mu je vrlo bogat program, vodao ga je Kanadom uzduž i poprijeko.

List “Naše novine“ o svemu tome, među ostalom, kaže:

“Dakle, opet na naš kontinent dolaze mesije da nas pozovu u ime njegovih talenata, da izađemo na pravi put, a oni koji su u reakcionarnim organizacijama da ostanu ‘na pravom putu’. Još davno za vreme prošlog rata, vršljao među jugoslovenskim iseljenicima ‘veliki srpski pesnik’ Dučić, kojeg nam je Momo Kapor preporučivao usputno, ali, kao i mnogi u Jugoslaviji, zaboravio da napomene da je Jovan Dučić bio izraziti srpski fašist i da je bio protiv ideologije koju je usvojio Čedo Kapor, stric Momin“.

Da, tako izgledaju stvari kad se trezveno i odgovorno pogledaju sa one kanadske strane. Kako ih vidi i doživljava Kapor uistinu je nemoguće reći. Uočljivo je, evidentno je jedino da pometnja u njegovoj glavi zaista nije mala kad je iz čista mira i slobodnom voljom upao u blato i kretenizam druženja sa sljedbenicima bradatih aveti.

Salih Zvizdić,

Vjesnik, Zagreb,

 

Broj 13676,

Nedjelja 06.10. 1985.godine

Vjesnik,

03.11.1985.

autor: Inoslav Bešker:

Oni koji još ratuju:—Stari znanci koji se međusobno mrze i progone i povremeno ipak paktiraju, ustaše i četnici još jednom su se našli na zajedničkom «poslu» protiv Jugoslavije: vode besomučnu propagandu protiv plasmana «juga» na tržištu SAD.

JUGO NA METI EMIGRANATA

Ustaše i četnici opet su se našli zajedno na zajedničkoj fronti, otvorenoj ovih dana u SAD. Meta im je automobil Jugo, a pravi cilj dakako Jugoslavija. “ Sasvim u duhu stare devize Maksa Luburića kako Jugoslaviju treba rušiti i samo rušiti, bilo kojim sredstvima – a to je zajednička platforma svekolike neprijateljske emigracije, osobito fašističke – stari saveznici sinhrono su se oborili na mali «Zastavin» auto, zajednički proizvod industrije iz cijele Jugoslavije. Predsjednik tzv. Hrvatskog narodnog vijeća proustaške orijentacije, poznati Mate Meštrović, uputio je pismo uredništvima novina u SAD u kojemu upozorava kako kupovina «juga» za 3990 dolara nije «super posao», jer je «taj jugo-auto (stari model ‘fiata’) – nepouzdan i defektan». Pisma piše i pročetnička tzv. Srpska demokratska koalicija i to ne samo uredništvima, nego i pojedinim članovima Konkresa SAD.

Ti «demokrati» polazeći od tobože američkih patriotskih pobuda, upozoravaju kako će «ionako pretrpano američko tržište sada biti izloženo invaziji još jednog stranog automobila – ‘juga’». No, pravi razlog njihove brige vidljiv je iz drugog ulomka, gdje se kaže kako se kupovinom ‘juga’ «samo pomaže komunistički režim u Jugoslaviji». Na udaru slijepe mržnje protiv svega što je jugoslavensko našao se i bivši pomoćnik državnog sekretara SAD i bivši ambasador u Beogradu Lawrence Eagleburger koji se sada kao poslovan čovjek, angažirao na propagiranju ‘juga’ u SAD.

U tradicijama najcrnjih dana makartizma, kad su čak i jedan Truman ili Elsenhower bili optuživani da su «komunistički agenti», sada sličnu optužbu na Eagleburgerov račun upućuju izbjegli fašisti kojima su SAD dale utočište. Ustaše ga napadaju da se “nedopustivo angažira“ kako bi pomogao Jugoslaviji da “postigne nemoguće“, a četnici ga optužuju da se uključio u “političku igru“ s ciljem “ da se ojača prestiž Jugoslavije u SAD“. Cilj te kampanje je jasan: političkim i drugim (pa i «rodoljubnim») «argumentima»motivirati bojkot jugoslavenske robe koja je neobično uspješno startala na američkom tržištu. Riječ je o proizvodu koji obećava uspiješan izvozni rezultat, i to za cijelu Jugoslaviju a ne samo za Kragujevac (npr. Samo splitska «Jugoplastika» kao kooperant očekuje oko 50 milijuna dolara deviznog prihoda od izvoza ‘juga’ u SAD do 1990.)

Štoviše, izvozni uspjeh ‘juga’, kako je više puta naglašeno, mogao bi pripomoći bržem izlasku Jugoslavije iz privredne krize u kojoj značajan utjecaj imaju inozemni dugovi potencirani negativnim uvozno-izvoznim bilancom na konvertibilnom tržištu. Prema tome, radi se o udarcu namijenjenom cijeloj Jugoslaviji. Nastoji se izazvati šteta koja bi podjednako pogodila sve naše krajeve u kojima djeluju «Zastavini» kooperanti na ‘jugu’. Nastoji se nanijeti ekonomski udarac svima koji izravno i neizravno žive od tog pothvata. Treba li jasnijeg dokaza kakve su naravi zapravo ta kombinirana ustaško-četnička akcija? Ti «veliki rodoljubi», bez obzira na to jesu li zadojeni šovinizmom sa «srpskim» ili «hrvatskim» obilježjima spremni su nanijeti bilo kakvu štetu i svojim sunarodnjacima, samo da bi zadovoljili slijepu mržnju. Naravno, tome se ne treba čuditi – zar se može očekivati nešto drugo od onih koji su vlastite sunarodnjake, sa istih osnova, svirepo klali? Ili od onih koji su im se, svjesni o kome se radi, naknadno dobrovoljno pridružili? Razni ‘narodni’ i ‘demokratski’ pridjevi kojima su se ti fašisti zakitili – ne da bi zavarali ni sebe ni druge, nego da bi ponudili alibi svojim ‘demokratskim’ financijerima – pokazuju se i u ovim akcijama onim što svi znamo da jesu: pukom kulisom, krinkom koja nije kadra sakriti pravi smisao njihove akcije. Dakako, ne treba zanemariti ni politički aspekt tog pokušaja.

Ekonomski naškoditi Jugoaslaviji znači oslabiti je, učiniti je podložnijom tuđim pritiscima i ucjenama. Tu nalaze zajednički interes izbjegli jugoslavenski fašisti raznih fela i njihovi pokrovitelji, zaštitnici i finacijeri, dovoljno ‘demokratski nastrojeni’ da bi u ime “zaštite pluralizma“ i svačijeg “prava na drukčije mišljenje“ dali utočišta i prononsiranim koljačima i teroristima, pri čemu jedan podao poziv na bojkot s lažnim podacima («defektan stari model ‘fiata’) znači tek puku privagu – ali spremni da se opet u ime iste ‘demokratičnosti’, oštro zauzmu protiv bojkota koji bi naudio interesima, npr., fašističke i rasističke manjinske klike bijelih vlastodržaca u Južnoafričkoj Republici.

Aršin ‘demokratskih pokrovitelja’ je jasan: Bothini razbojnici su antemurale pred nasrtajima marksista na jugu Afrike (pri čemu se, upornom kratkovidošću, ne razmišlja koliko je baš kolonijalno tlačenje, oštrije nego drugdje, pripomoglo popularnosti marksizma na tom području crnog kontinenta) – a u Jugoslaviji je ‘komunisitčki režim’ protiv kojega su sva sredstva dopuštena.

Upravo tako ugođenim ušima, i u Kongresu i izvan njega, očito su namijenjene parole iz pročetničkih i proustaških juriša na ‘jugo’, čiji je sam naziv vjerojatno dovoljan da bude crvena krpa razjarenim fašistima. Na svu sreću, u zemlji gdje je nastala maksima “Što je dobro za «General Motors» – dobro je i za SAD», potrebni bi bili mnogo teži argumenti da bi zaista zapriječili prodaju jugoslovenskog vozila, ako kupci ustanove da on za te novce daje više no što zapada. Prava bitka za plasman ‘juga’ a i time i za njegove devizne učinke, vodit će se ponajprije u bici za kvalitetu i pravodobnu isporuku tog proizvoda.

Stoga najnovija dirljiva usklađena ustaška i četnička kampanja objektivno ne može ekonomski bitno naškoditi, a može biti korisna da makar nekome zaslijepljenome pokaže tko su ti «hrvatski narodni vijećnici» i «srpski demokrati» ili makar, da se onima koji i dan danas pohode npr. istog toga Matu Meštrovića napomene kako su naivna njihova objašnjenja da im ‘nije poznata’ njegova politička djelatnost.

Pokazalo se još jednom kako ne pada snijeg da pokrije brijeg, nego da svaka zvjerka pokaže svoj trag“. Eto i uspeli su u svojoj raboti… nema više ni Juge a ni Juga

vjesnik

03.1.1985.

Inoslav Bešker

Borba

su u ono vreme bile dosadne novine, jer nikoga nije zanimala politika..

To su bil veeelike novine…

evo uzoraka istih

borba001postoji jedan mali detalj koga se danas mnogi u mom mestu “ne sećaju“

da im čest gost u komšiluku bejaše najveći sin naših naroda i narodnosti

evo jedan primer o tom događaju….

borba77

evo programa za 12.11.1977. godine

televizija

tvbor121177

Radio

radiborba121177

Moj grad u novinama….

na kraju ove stranice o Dnevnim novinama, ide rubrika tekstovi posvećeni mom gradu i događajima u

njemu….

evo jedan zanimljiv uzorak…

Vunoplet – Bačka Palanka

vunoplet

2 responses to “Dnevne…”

  1. Johnd908 says :

    Hi, yup this post is truly fastidious and I have learned lot of things from it ckfddkeaafce

  2. Johnk445 says :

    Hey very nice blog!! Man .. Excellent .. Amazing .. I will bookmark your site and take the feeds alsoI’m satisfied to find a lot of useful info right here within the post, we’d like develop extra strategies in this regard, thanks for sharing. cdkkkadafdgd

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: