O mestu…

–

             …Moje malo mesto se nalazi pored reke Dunav. Na slici vidimo most koji je nekada spajao dva prijateljska grada, a onda su došli eksperti  pa je danas tu granica između dve države…

evo jedne fotke koja nas vodi u bajkovite detalje…

fotka urađena 15.11.2015.g.

Dunav sa suncem u kosi…

a ovo je snimak Čarde i ulaza u Tikvaru i svega ostalog…

…a ova zgrada je neizbežan motiv za fotografisanje od kada se pojavila. Srušena je kultna kafana Jadran (Zemljotres) i izgrađena Robna kuća Izbor, početkom sedamdesetih…

a nova vest je ta da je ova zgrada prodata i kako je planirano rušit će se i biće nešto novo…

..kao stanari u ovoj lepoj zgradi bili su Komiteja, DTP Podunavlje…sada su manjine…

evo isto to iz 85 godine

malo dalje desno od ove zgrade beše u ono vreme poznata prodavnica Čelik…

a evo zgrada DTD od pre  pedeset godina…

Čitajući stranicu o Kekecu upoznali smo se iz objavljenih priloga o strahovitom zemljotresu koji je uništio Skoplje 1963 godine.

Leta 1965. godine poplava  je napala moje mesto… evo fotografija (a bit će i teksta) o Dunavu zločincu…

Fotografije su iz privatne zbirke prijatelja Gojka Sirovine

i zabranjeno ih je koristiti-uzimati-objavljivati…

..zanimljivost ove fotografije je u tome što prikazuje prugu koja ide od Nove stanice prema Baču a račva se, vidi se, desno prema Novom Sadu. Dunav je došetao skroz do pružnog nasipa i poplavio taj pojas, tako da šinobus nije išao do stanice nego do ulaza u mesto.

Vidi se sa leve strane nenaseljen prostor te 1965. godine, a danas je to sasvim drugačije…

–kada je reč o pruzi evo jedne fotogradije na kojoj vidimo jednu porodicu privremeno smeštenu u vagon. Železnica je ceo treći kolosek tog leta, na staroj železničkoj stanici,  ispunila zatvorenim vagonima u kojoj su se smestile ugrožene porodice…

…sećam se tih dana kada sam i ja imao komšije…

…a evo i fotke na kojoj pripacnici JNA postavljaju vreće s peskom…

.

..tu su bili i mladi u akciji, s pesmom na usnama i lopatom u rukama…

Nedeljne novine

03.juli 1965. godine

NORMA JE BILA MALA

Kada smo ih posetili bio je to njihov petnaesti dan. Koji je u nedelji, i meseci, to niko nije znao. I nikoga nije ni interesovalo. Sunce je bilo više nego prethodnih dana, to je posve bilo sigurno. I Dunav je bio viši za neki santimetar. Tako su bar javili.

Omladinska brigada bačkopalančkih srednjoškolaca završila je posao ranije. Omladinci su sedeli i očekivali kamione koji će ih vratiti kući.

Dana je bilo još dosta.

–          To što danas radimo do noći, ne treba da vas čudi, rekao nam je predsednik Opštinskog komiteta Saveza Omladine Nikola Pavičić – Sada radimo na normu…

–          Pavičić nam je objasnio da je ovako mnogo bolje. Odredi se norma, i ne pita se koje je doba dana. Onako je bilo teže: po čitav dan na suncu. I radni učinak je bio manji.

Samo, teško je bilo odrediti normu. Prebacili su je već prvog dana.

Drugoga dana bila je još veća. I tada su je omladinci prebacili.

–          Eto, danas smo je prebacili za skoro šest hiljada džakova – kaže nam jedan gimnazijalac.

O umoru i žuljevima od prvog dana niko više ne priča. Ruke više nisu tako nežne. Mnogima liče na hrastovu koru.

Među srednjoškolcima ima nekoliko omladinaca iz sela. Među njima je i Branislav Nikolić iz

Silbaša. Prvog dana Branislav je na akciju došao u belojj košulji sa kravatom. Mogao je samo da nosi vodu. Drugoga dana na zboru se pojavio u radnom odelu i prebacio normu.

–          Došao sam da vidim bačkopalanačke devojke – kaže Branislav.- Na džakove nisam ni mislio…

I priča dalje kako od džakova nije imao vremena da vidi ni jednu devojku.

Omladinac Žarko Nikolić iz Obrovca došao je na akciju sa harmonikom..

–          Mislio je da svira, a mi da radimo – pecka ga Branisalv. – Prevario se…

Od ostalih omladinaca smo saznali da se Žarko ne ljuti zbog te “prevare“. Dobar je radnik.

Ako se traži najbolji brigadir, onda će svi pokazati na gimnazijalku Dragicu Stojanov.

–          Ni malo ne zaostaje za muškarcima – kaže komadant brigade Mita Vučković.

Za Dragicu smo doznali još nešto: najbolja je i učenica. A ovoga leta trebala je da otputuje negde na more. Dunav joj je učinio veliku nepravdu: za godinu dana odložen je njen prvi susret sa morem.

Među srednjoškolcima bilo je i učenika od četrnaest i petnaest godina.

–          Došli su u Komitet i molili da i njih povedemo na nasip – priča nam Pavičić – Šta smo drugo mogli…

Beležimo imena: Dušan Đerić, Miloš Ćosić…

–          Oni ne zaostaju za ostalim. Dušan je danas za dva džaka prebacio normu.

Petnasti dan je prošao.

Šesnaestog će norma opet biti veća. I opet će biti prebačena. Niko se ovde neće ljutiti što će

sedamnaestog dana biti opet povećana. O tome niko ne misli. Kao što se ne misli na more ili planine, i na dunavsku plažu punu sunca i peska.

evo Kardelja u poseti…

…sledeće fotke donose nam još  detalja velike borbe protiv Dunava kojeg treba ukrotiti…

i, to je to…

hajde da malo pogledamo te anonimne heroje koji su pobedili dunav…

 …i onda je došao jun-lipanj 1968. i bila svečana sednica

evo nešto više o tome…

Na izgrađenom nasipu, kao sigurnoj brani od budućih visokih voda Dunava, podignuto je simbolično spomen obeležje u obliku brane.

Ovo obeležje se nalazi na preseku nasipa i puta prema Dunavu, koji je, zapravo, produžetak Ulice Veselina Masleše.

Ovo spomen obeležje je građeno prema ideji i nacrtu Milana Pališaškog, diplomiranog inženjera arhitekture iz Beograda, inače rođenog u Bačkoj palanci.
Spomen obeležje simbolično predstavlja Dunav, kao stihiju koja ugrožava grad, i snažnu ruku branilaca koja ga je zaustavila.

Na ovom spomen obeležju postavljena je bronzana ploča na kojoj su upisane sledeće reči:

“VELIKA JE TVOJA SNAGA DUNAVE,
TO SI NAM POKAZAO 1965. GODINE,
ALI JOŠ JE VEĆA SNAGA LJUDSKE SOLIDARNOSTI,
KOJA TE JE UKROTILA“.

Autor ovog teksta je profesor Ekonomske škole u Bačkoj Palanci, Slobodan Mihailović.

Idejno rešenje amblema (grba) dao je akademski alikar Mateja Rodiči iz Beograda, a uz saglasnost Milana Pališaškog nacrt spomen obeležja stavljen je na amblem.

U obrazloženju predloga amblema slikar Mateja Rodiči je rekao:

“Dve su osnovne težnje sadržane u amblemu Bačke Palanke kao najstarije i uvek prisutne u životu mesta; kako oploditi – obraditi zemlju i sa nje izbući bogatstvo za dalji napredak i kako sačuvati stečeno od stihije, nepogoda i drugih nedaća.
Jedan datum ste zabeležili u vašoj istoriji kao vrednu uspomenu kada ste uspeli da odbranite vaše mesto od stihije, ali je uslov bio da se svi angažuju, svi suprostave, a uspeh nije izostao.
To je bio momenat svesti o shvatanju da sve što ste kroz godine stvorili možete samo i jedino složno i zajedničkim snagama odbraniti“.

Amblem opštine predstavlja ašov, kao osnovni alat čovekovih ruku, u obliku štita. Ovim je na simboličan način rečeno da tim sredstvom čovek radi i u isto vreme štiti ono što je radom stvorio.

Ovaj znak ašova-štita uokviren je klasjem žita, koje predstavlja karaktertistiku ovog kraj – žitnicu.
Na samom ašovu-štitu je nacrt nasipa, i spomen obeležja na njemu, kojim je preprečen vodena stihija, naznačena u donjem desnom delu amblema ispod nasipa.

Preko nasipa, u gornjem levom delu mablema, ocrtava se nebo sa zvezdom, “koja simboliše novu zoru, nov život“. Oko ašova-štita i klasja omotana je traka na kojoj je u vrhu amblema ispisana godina uspešne odbrane od poplave, 1965., a ispod amblema, ispod vrha ašova, napisan je naziv opštine: Bačka Palanka.

Usvajajući ovakvo rešenje amblema-grba opštine, u obrazloženju,
Na svečanoj sednici od 23.jun 1968. godine, je rečeno “da usvajanjem ovog simbola naše pobede nad stihijom, ujedno, na najbolji mogući način, odajemo priznanje svima onima koji su, te sudbonosne 1965. godine, učinili sve kako bi se zaustavile mutne vode Dunava da ne potope naš grad i okolinu“.

Prošlo je od tada pedeset godina već

i evo da vidite kako spomenik izgleda danas,

tj. fotka je od početka desetog meseca 2014.godine…

jedna ploča je otkinuta, 2013. godine i odneta

(poslovni ljudi plemenitim metalom nikad uhvaćeni?)

druga – pokušaj izvršen ali nije finaliziran tako da možete videti kako izgleda…

…normalno, imali smo i mi ovakve stvari:

evo dom sportova snimljen  08.11.15.

kad smo ovde

pošto smo svetska velesila u kajaku evo ulaz u Dom sportova jedinstvenim u svetu

sa spomenikom tragično preminulim Milanu Janjiću…

evo još nekoliko fotki svetski poznatog jezera Tikvara koja je stvorila velikane veslanja…

…i, evo zaštitni znak moga mesta…

čarda na dunavu

a ovo je fotos čuvene Čarde posle trideset godina, snimljena 15.11.13 godine

čuvena “bagremara“ u kojoj se do besvesti bokalisalo i konzumirao najbolji gravče

na ovim prostorima, normalno uz besmrtne cigane…

evo unutrašnjost Čarde…

ponovo radi Poloj…nema više ovoga restorana Bagremara…sada je tu Grand

prospekt  vremešniji malo, evo kako je izgledao…

evo za ljubitelje starih sličica bačke palanke da malo uživaju…

a i za kleptomane koje skidaju-prisvajaju bez pitanja

zanimljiv detalj je taj

fotka plaže a u pozadini nema mosta ’25.maj’

e, a sada moji radovi, nastali-, početak desetog meseca  četrnaeste…

sličica da se usporedi sa onom od pre pedeset godina (pogledaj iznda gde su poplave 65.)…

evo nasip koji je urađen i zauvek nas štiti, već decenijama, od dunava kad pobenavi…

…ovo je sam centar grada sa čuvenim trgom na kome se izvodi kulturno zabavni program ili koncerti različitog profila…

cesta na trgu bačke palanke koja vodi ka novom sadu…

ovo je trg sa cestom koja ide pravcem odžaka, sombora…

glavna ulica sa pozicije ulaska u nju sa strane zapada kod DTD Dunav…

evo još jedan uzorak

snimak ulice žarka zrenjanina iz pravca robne kuće, desno je pošta grada iza nje čuveni ddor novi sad, pa negdašnji komitet i najčuveniji bircuz zanatski…

evo čuvena robna kuća koju je trgovačka kompanija umila…

Pogled na ulicu Jugoslovenske armije sa pozicije kod marketa Idea, leto 2915. oko 6.30 sati, prema istoku

Početak ulice Cara Lazara bivša Borisa Kidriča…ka istoku

pozicija ukrštanja Žarka Zrenjanina ulice i ulice JA prema železičkoj stanici, na zapad

pozicija snimanja ista kao i prethodna ali ulica je Žarka Zrenjanina prema jugu ili ka početku ulice…

i na kraju

Moje mesto želi da im groblje liči na Varaždinsko (za neupućene najlepše groblje bilo nekada u SFRJ a i Evropi)

evo pogledajte…

U našem gradu, kao u nekim prestonicama svetskog ranga postoje golubovi…

evo snimak kako se kupaju i piju vode…

..a evo kako ručkaju 28.11.015. u 08.45.h

počeli smo sa mostom a evo i na kraju 15.11.2015. fotkano…

moram i ovo da predstavim

u moje mesto se ulazi cestom asfaltnom iz Novog Sada, iz Vrbasa, iz Sombora i iz Iloka… pa da prikažemo tu najvažniju stavku:

Iz Iloka:

izlaz ka iloku

kad  ozeleni otići ću biciklom snimiti ulaz-e i izlaze

za sada evo 18.02.16., i ulaz-izlaz Vrbas -B.Palanka

izlaz ili

put ka Vrbasu…

kretanje iz glavne ulice

a ovo je pozicija kod jevrejskog groblja

istot to snimljeno 31.05.016.

a ovo je ulaz iz novog sada

fotkano 29.02.2016.

22.11.2016.

ulaz u grad iz pravca Sombora

fotka urađena 2.3.2o16.

datum fotke 14.07.16.

8zlaz

a evo rad koji pripada sasvim drugoj lokaciji predstavljanja…

zbog Pasa neta stavih pečat, izvinjenje…