Knjige…

rkonhttps://zokstersomething.files.wordpress.com/2011/10/radomir-konstantinovic-filosofija-palanke.pdf

idemo redom…

kao klinac upijao sam bajke…

evo par uzoraka od Žar ptica koja je nudila male tanke knjižice a autori su kao što vidite između ostalih Branko Ćopić, Jesenjin, Desanka Maksimović, Dušan Kostić itd,

zartica

dm

jesenjin

pp

dulekost

a tu je i najprivlačniji Miki i njegova družina: Šilja Paja…

mikid

 rakadrainac01

bijo000bijo01

bubadrnifnajbolje90

http://www.rastko.rs/drama/sterija-rodoljupci_c.html

disrz

Dinko Šimunović – Tuđinac

dsh

sjp37vahshekspirt

sudbine knjige:

pošto link o ovom“ lepom“ događaju

ne postoji, verovatno iz razumljivih razloga…

http://www.blic.rs/Vesti/Vojvodina/50452/Bacili-sest-tona-knjiga-u-staru-hartiju

evo članak-tekst

ovde da se ne zaborave takve “lepote“ ljudske prirode…

Bacili šest tona knjiga u staru hartiju

Autor: Slobodan Mirić | 24.07.2008 – 11:24

BAČKA PALANKA – Šest tona knjiga iz bačkopalanačke biblioteke „Veljko Petrović“ prodato je kao stari papir za 15.000 dinara.

Knjige, među kojima su i edicija „Srpski realisti“, knjige Đure Jakšića, Dušanov zakonik, komplet časopisa „Zlatna greda“, raritetni primerci i oni u kožnim povezima, bačene su kao neupotrebljive pošto je nova direktorka Koviljka Dobrić naložila reviziju knjižnog fonda biblioteke.

    Doskorašnji direktor biblioteke Đuro Kralj tvrdi da su mnoge knjige bile u dobrom stanju, a njegova naslednica kaže da su knjige oštećene i da su biblioteci potrebne popularne i čitane knjige, a ne one koje niko ne traži.

Milenko Janjić, šef otpada slovenačke „Surovine“, potvrdio je „Blicu“ da je od biblioteke otkupio šest tona papira po dva i po dinara, i da su tom prilikom bili začuđeni i fizički radnici na otpadu. Ceneći njihovo interesovanje za knjige, šef im je dozvolio da izdvoje za sebe tridesetak naslova. Đuro Kralj kaže da je među bačenim bilo mnogo očuvanih knjiga.
– Bilo je sigurno knjiga za otpis, ali je već balirano i otišlo u nepovrat mnogo starih knjiga u dobrom stanju, čak i raritetnih u kožnim povezu i sa zlatotiskom. Plače mi se za kompletom časopisa „Zlatna greda“ urednika Jovana Zivlaka, Dušanovim zakonikom, „Lozom Nemanjića“, knjigama Đure Jakšića, „Srpskim realistima“, knjigama o stradanju dece na Kozari – kaže Kralj. On se pita da li je 15.000 dinara prava protivvrednost za tolike knjige ili je bilo pametnije podeliti te knjige deci, pa neka sami vide da li će nešto čitati ili će „dati bakama da potpaljuju vatru“.

– Kako može jedan čovek da određuje koje knjige treba ukloniti sa rafova biblioteke – pita se Kralj.

Koviljka Dobrić, direktorka biblioteke, ističe da ima mnogo knjiga koje niko ne čita, koje godinama niko nije otvorio i samo zauzimaju inače ograničen prostor. Ona tvrdi da je među knjigama najviše onih koje su oštećene čitanjem i nedostaje im po nekoliko strana.

– Otpis knjiga nije obavljen čitavih 20 godina, a po Zakonu o biliotečkoj delatnosti godišnje se može otpisati tri procenta knjižnog fonda, tako da se odjednom moralo raščistiti sa mnogo naslova koji nikome nisu potrebni. Umesto mnogo knjiga koje se ne čitaju, trebaju nam knjige koje čitaoci traže, biblioteke ne mogu biti depoi za knjige. U šest tona knjiga koje su predate na otpad bilo je dosta periodike, novina, političkih knjiga iz revolucije. To je priznao i Kralj, ali tvrdi da se tri posto knjiga može otpisati na deset godina – kazala je Dobrićeva.

Miško Škrbić, potpredsednik Upravnog odbora biblioteke, rekao je da prvi put čuje za otpis toliko knjiga i da se, koliko zna, Upravni odbor nije bavio tim pitanjem.

Izvor „Blica“ upućen u stanje u biblioteci kaže da se radi o dva različita koncepta.

Đuro Kralj zagovara da biblioteka ima što veći fond (biblioteka sada ima 182.000 naslova), dok nova direktorka želi da u biblioteci ima mahom knjige koje se dosta čitaju.

dimitrije mita tucović

 

zanimljiva knjiga o bitnicima...

file:///C:/Users/Gradjin/AppData/Local/Temp/spanic-damir-gb-final.pdffile:///C:/Users

/Gradjin/AppData/Local/Temp/spanic-damir-gb-final-1.pdf

 

 

 

 

 

 

 

Udžbenici

ovde postavljem i knjige

koje su nas“ pogrešno“ učile i vaspitavale

skola

Ovoga puta prigodan tekst povodom 5. okto-
bra i ‘’doga
đ
anja naroda’’. Lokalne novine su pune
tekstova o tom doga
đ
aju … Izveštaji vrcaju o re-
šenosti radni
č
ke klase ovog ustani
č
kog mesta o
promeni Amandmana na Ustav Srbije… od Majevice
do Biblioteke… Iz ba
č
kopalana
č
kih N.N. broj 1.209 od
09.10.1988. godine
č
itam
č
lanak od S. G. pod nas-
lovom “
Jedini put u budu
ć
nost’’
!? Nadnaslov je
‘’sa zbora komunista ‘’sintelona’’, a podnaslov je
‘’Promene Ustava samo su prvi korak potreban da bi
se što pre pristupilo promenama u ekonomskom
sistemu bez kojih nema prosperiteta, naglasili su
komunisti najve
ć
eg kolektiva u našoj Opštini’’:
‘’Komunisti najve
ć
eg ba
č
kopalana
č
kog kolek-
tiva, Radne organizacije za proizvodnju podnih obloga
‘’Sintelon’’ na zboru držanom po
č
etkom ove nedelje
jednodušno i bez rezervi prih-
vatili su Amandmane na Ustav
SR Srbije i tako se pridružili
radnicima širom Vojvodine
koji se zalažu za jedinstvenu
Jugo-slaviju kao federativnu
zajednicu ravnopravnih naro-
da i narodnosti u kojoj
ć
e opšti
interes biti iznad pojedi-
na
č
nog. Kolektiv tepihara u
kome se to
č
ak proizvodnje za-
huktao još pre više od sto go-
dina i u kome je danas zapos-
leno oko dve ipo hiljade rad-
nika od
č
ega preko 600 komu-
nista, oduvek je bio Jugoslavija u malom. To je pot-
vr
đ
eno i na ovom Zboru komunista kojem je, pored
velikog broja zaposlenih, prisustvovao i
Milenko
Petrovi
ć
č
lan Politi
č
kog aktiva SR Srbije, te
Rado-
van Pankov
, predsednik skupštine Opštine Ba
č
ke
Palanke,
Ljubomir Novakovi
ć
predsednik OV Sa-
veza sindikata,
Mihalj Kertez,
sekretar Opštinskog
komiteta SK i
Stevan Boškovi
ć
č
lan politi
č
kog ak-
tiva naše opštine. Obrazlažu
ć
i detaljno i iscrpljuju
ć
e
promene koje se predlažu Amandmanima, pomo
ć
nik
generalnog direktora za opšte poslove
Dragoslav
Grubor
predložio je podršku stavova Opštinskog ko-
miteta SK, koje je obrazložio
Žarko Majki
ć
,
a time i
promenama Ustava SRS koje stvaraju mogu
ć
nost da
Srbija kao društveno-politi
č
ka zajednica uspešnije
ostvaruje državnost na
č
itavoj svojoj teritoriji i tako
doprinosi unapre
đ
enje jedinstva i zajedništva u Jugo-
slaviji. Uz to, Dragoslav Grubor predložio je i konsta-
taciju da je u celom dosadašnjem toku rada na pro-
menama Ustava Srbije, vojvo
đ
ansko rukovodstvo is-
poljilo krajnje neprihvatljivo, politi
č
ki štetno po-
našanje na taj na
č
in što je raznim vrstama pritisaka,
tendencioznim i neta
č
nim tvrdnjama, dezinformaci-
jama, stvaraju
ć
i opštu zabunu me
đ
u radnim ljudima i
gra
đ
anima, pokušavalo po svaku cenu da spre
č
i neo-
phodne promene Ustava,
č
ime se direktno suprosta-
vilo opredeljenjima 13. kongresa SKJ. Zbog toga kom-
pletno rukovodstvo SAPV treba da bude smenjeno, što
je ovih dana na inicijativu Ba
č
kopalan
č
ana i u
č
injeno.
Takvim opredeljenjima pridružili su se i predsednik
Fabri
č
ke konferencije Saveza komunista ‘’Sintelona’’,
Nenad Vuli
ć
i Ranko
Bojani
ć
,
a ustezanje ve
ć
ine
komunista da se jave za re
č
, generalni direktor ‘’Sin-
telona’’
Nikola Pavi
č
i
ć
protuma
č
io je tako da su u
stvari, po ovom pitanju, svi istomišljenici i da radnici
smatraju da nema potrebe verbalno sto puta potvr
đ
i-
vati jednu te istu stvar, što je u potpunosti odgovaralo
stvarnosti. – Zaklju
č
ci Opštinskog komiteta Saveza
komunista Ba
č
ke Palanke i uvodno izlaganje
Drago-
slava Grubora
izrazili su mišljenje svih nas u
‘’Sintelonu’’, rekao je Pavi
č
i
ć
. Mi, radni ljudi, platili
smo ceh svim podelama i lako možemo izvesti ra
č
un
da su nam pocepani i Jugoslavija
i preduze
ć
a i Savez komunista.
Nije nam jasno otkud tolika
snaga birokratije da se odupre
promenama. I posle nedvosmis-
lene volje naroda izražene na
mitinzima, još uvek se deo vojvo-
đ
anskog rukovodstva protivi. Mi
kao komunisti za to moramo tra-
žiti odgovornost. Jer, kao da smo
politi
č
ki potpuno nepismeni, voj-
vo
đ
ansko rukovodstvo nam na-
me
ć
e pritisak da su promene na
štetu radnih ljudi i gra
đ
ana u
Vojvodini. Kad takva politika
propadne moraju odgovarati i njeni zagovornici.
Preko zahteva naroda ne može se prelaziti
ć
utke, nje-
gova volja se ne može mimoilaziti. Re
č
ima generalnog
direktora ‘’Sintelona’’ i zalaganjima ovog kolektiva po-
sebnu snagu dali su i doga
đ
aji iz sredine ove nedelje.
Mi u Ba
č
koj Palanci, kako je podsetio
Nikola Pavi-
č
i
ć
, dobro znamo kako se vo
dila kadrovska politika.
Birani su oni koji
ć
e beskona
č
no jedni druge i sami
sebe birati. Zbog svega toga promene su neminovne
jer jedino one mogu odvesti u budu
ć
nost, sve drugo
vodi ravno u propast – istina, naglasio je Pavi
č
i
ć
, mi
ovako još uvek ne rešavamo osnovni problem izlaska
iz krize, ali je ovo prvi i itekako važan korak. Zato se
ubudu
ć
e moramo boriti da se radnicima vrati vlast, a
gra
đ
anima da neposredno biraju. Zato i ove promene,
koje su tek minimum potrebnog minimuma, treba što
pre sprovesti, kako bi se pristupilo promenama u eko-
nomskom sistemu bez kojih nema napretka. Za te eko-
nomske promene koje
ć
e kolektivima omogu
ć
iti pra-
vednije sticanje dohotka, a radnicima bolji životni
standard, ‘’Sintelon’’ se zalagao i zalaga
ć
e se svim sna-
gama, jer, kako je ocenjeno
na Zboru komunista ovog
kolektiva, jedino to može oja
č
ati i Jugoslaviju. Kako
re
č
e jedan od govornika na ovom skupu, pod parolom
‘’Vratite nam dohodak’’, sigurno bi se okupili i Srbi i
Slovenci i Albanci.’’

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: